Uvijek je važno da se zna istina. Preko istine se dolazi do pomirenja.Istina najprije uzneimiri, pa onda na kraju pomiri. Nema pravog pomirenja bez istine. Znamo kako je ta istina otišla u svijet, potpuno pogrešno. Mi smo najgori, mi smo zločinci, svi drugi su naše žrtve, a zapravo vidi se ko je žrtva − oni kojih nema. Ovo je za Studentski dnevni list izjavio Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas, koji je održao tribinu pod nazivom Oluja u svetlu međunarodne pravde i prava sinoć na Filozofskom fakultetu.
Tribina je počela u 18 sati uvodnom rečju organizatora Vladimira Filipovića iz Saveza studenata Filozofskog fakulteta i minutom ćutanja u čast stradalima u Oluji. Zatim se prisutnima obratio profesor Aleksić, medijator tribine, a odmah zatim i gospodin Štrbac. On je govorio o mnogim važnim pitanjima vezanim za skoriju istoriju Balkana, raspad Jugoslavije, nastanak samostalnih država, ali i o aktivnostima nevladine organizacije Veritas. U publici je bio podjednak broj mladih ljudi, koji se nisu ni rodili ili su bili mali kada su se događaji o kojima je bilo reči dešavali, i starijih ljudi koji sve to pamte iz drugačije perspektive.
Savo Štrbac je na tribini govorio o Jasenovcu i nerazjašnjenom broju umrlih u njemu, a onda i o još nepoznatom tačnom broju poginulih u Oluji i ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Na tribini je dalje bilo reči i o suđenju trojici hrvatskih generala Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Makraču, tužbama za genocid koje su Srbija i Hrvatska podnele jedna protiv druge, suđenju Mladiću, presudi Karadžiću i drugim aktuelnim pitanjima. Štrbac je sve događaje objašnjavao tako da i ljudi koji nemaju veze sa pravom i ne sećaju se događaja o kojima je bilo reči, mogu sve razumeti.
Foto: Danilo Milenković
Na kraju tribine ostavljeno je vreme za pitanja posetilaca. Neka od postavljenih pitanja bila su: Kakve mogu biti dalekosežne posledice presuda u Haškom tribunalu? Šta je moglo da se uradi drugačije da ne dođe do ratova u bivšoj Jugoslaviji? Da li je Radovan Karadžić uspeo da spreči veće stradanje Srba? Šta je bio presudan faktor za odbijanje plana Z4?
Na pitanje Studentskog dnevnog lista da li je moguće promeniti lošu sliku koja je o našem narodu devedesetih poslata u svet, izjavio je:
Moguće je, mi to i radimo. Napravljena je takva slika o Srbima kao lošim momcima, znate ona holivudska šema – bijelo i crno, dobro i loše. Nas su izabrali za one loše, izabrao nas je svijet, a mi nismo ništa lošiji ni bolji od onih ostalih koji su živjeli na ovim prostorima, sa kojima smo bili braća u bivšoj Jugoslaviji, ali su oni bili uspješniji i imali su prijatelje. Nekad su ih i plaćali dobro da prave tu sliku koja je njima odgovarala. Ono što se pokvari vrlo teško je popraviti. Mi iz Veritasa uspjeli smo donekle da se ta slika popravi malo, tako što smo tu našu tragediju devedesetih uspjeli da internacionalizujemo, da dođemo do međunarodnih sudova.
Dokumentaciono-informacioni centar Veritas postoji od 1993. godine i bavi se prikupljanjem podataka o poginulima i nestalima u Republici Srpskoj Krajini, o njihovoj imovini i uopšte o stradanjima Srba na ovom prostoru. Posle akcije Oluja centar se bavi i novonastalim problemima Srba iz Hrvatske: spiskovima zarobljenih, ubijenih i nestalih, spiskovima imovine, rešavanjem statusa izbeglica i prognanika i njihovim povratkom u domovinu. Od samog osnivanja centra na njegovom čelu se nalazi Savo Štrbac.
Galerija fotografija zahvaljujući Studentskom dnevnom listu, fotografije su rad Danila Milenkovića.
Povezani tekstovi
