1991. – Jedinice ZNG-a zauzeli su Komandu ratnog vazduhoplovstva 5. armisjke oblasti JNA u Zagrebu i uporedo su otpočele sa bomardovanjem aerodroma i objekata Garnizona u Varaždinu. – U Varaždinu ubijen MLAĐAN ČEDOMIL (1956), pripadnik JNA, po činu stariji vodnik. Mlađan je iz kasarne “Jalkovečke žrtve” u zgradu komande u …
e-Veritas, 12. 09. 2025, На данашњи дан – 12. септембар
1852 – Рођен Симо Матавуљ (Шибеник, Аустријско царство, 31.8/12.9.1852 – Београд, Краљевина Србија, 4.3.1908), српски писац из Далмације, припада епохи реализма. Најпознатија дела: Бакоња фра Брне (роман) и Пилипенда (приповетка). Први је председник Удружења књижевника Србије, члан Српске краљевске академије, учитељ црногорским кнежевима Данилу и Мирку. 1874 – Умро академик …
e-Veritas, 10.09.2025, Naoružani civili u Medačkom džepu: Mit ili stvarnost?
Kombinacija civilnog i vojnog statusa mještana u Medačkom džepu do danas ostaje jedno od najsloženijih pitanja ratne kronike. Dok se dio srpskog stanovništva vodi kao žrtve, postoje brojna svjedočanstva da su civili u stvarnosti znali biti naoružani, sudjelovati u stražama i otvoreno pružati otpor, što se u dokumentima UN-a vodilo kao …
e-Veritas, 03. 09. 2025, На данашњи дан – 3. септембар
1902 – Завршене антисрпске демонстрације у Загребу. 1929 – Краљевина Срба Хрвата и Словенаца променила име у Краљевина Југославија 1931 – Краљ Александар I Карађорђевић прогласио Устав којим је завршена Шестојануарска диктатура. Устав је био на снази до доношења устава ФНРЈ 1946. године, чиме је Краљевина престала да постоји. 1939 …
e-Veritas, 01. 09. 2025, На данашњи дан – 1. септембар
1832 – Рођен Иларион Руварац (Сремска Митровица, Аустријско царство, 1. 9. 1832 – манастир Гргетек, Фрушка гора, Аустроугарска, 8. 8. 1905), српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетек, ректор Карловачке богословије и академик. 1889 – На скупштини у Нишу делегати из свих српских земаља (из слободних као и неослобођених крајева) …
e-Veritas, 31. 08. 2025, На данашњи дан – 31. август
1354 – Српски државни сабор у Серезу прогласио Душанов законик у целости, чији је први дeо донесен у српској престоници Скопљу 1349. године. Најзначајнији правни документ средовековне Србије – „Законик благовјернаго цара Стефана“, како је гласио званичан назив – утврдио је општа начела државног уређења најмоћније државе на југоистоку Европе. …