Mogla se Bosna pokoriti a da se ne kolje, ne siluje, ne baca u Drinu.
Ove reči izgovorio je Abdulah Sidran, bosanskohercegovački pisac i scenarista filmova “Sjećaš li se Dolly Bell” i “Otac na službenom putu” u intervjuu za pamflet Dragana Šolaka.
Tajkunski megafon, naime, objavio je na naslovnoj strani štampanog izdanja sraman intervju sa bosanskim piscem u kome su ponovljeni najobičniji stereotipi i klišei o Srbima i ulozi Srbije u ratovima devedesetih.
Sidran je opsežnom intervjuu, za koji su Danasovci zapucali u Sarajevo, govorio o bivšoj Jugoslaviji i Bosni na koju je, prema njegovim rečima izvršena agresija.
- Svirepa agresija na našu zemlju koja je bila bespomoćna i bila je u situaciji da prihvati sve o čemu se Beograd i Zagreb dogovore, to je žalosno, taj stepen agresivnosti. Mogla se Bosna pokoriti a da se ne kolje, a da se ne siluje, a da se ne baca u Drinu. Mogla se osvojiti i Zvezdama granda - naveo je pisac.
Dakle, Srbi su ti koji su ubijali nedužne ljude, silovali, palili. Da nije tako pa valjda bi Naser Orić, Sabahudin Muhić i ostali krvnici bili osuđeni za zločine. Bosanski pisac smatra i da je rat počeo tek 1995. a da je sve pre toga bilo puko ubijanje.
- Ono što je bilo ‘92 ne nazivam ratom, to je bilo ubijanje naroda u direktnom prenosu, rat je počeo 1995. kada je Bosna naparavila neku armiju - dodao je on.
Drugi su plaćali istinu
Savo Štrbac predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas kaže da je naša greška što smo mislili da je istina sama po sebi dovoljna.
Rat u Bosni kao i u Hrvatskoj je bio građanski rat, oni su krvavi do lakata i nema nevinih. Najviše stradaju obični ljudi, a ne proizvođači i inicijatori ratova i mnogo je stradalih na svim stranama. Međutim, mi smo mislili da je istina sama po sebi dovoljna i tu smo pogrešili. Istina se plaća, i svi su je platili, samo smo mi bili pasivni. uvek su svi bili žrtve zlih Srba. Veritas je i osnovan kako bi se čula i druga strana. Nešto smo uspeli da ispravimo, mnogo toga nikada nećemo moći – kaže Štrbac.
Međutim, ne samo da nas krive samo za taj rat, već i da želimo novi. Naime, iznoseći svoj stav o politici Srbije, Sidran je ranije naveo kako Beograd ratuje, i neće prestati dok ratne ciljeve ne ostvari, ili ga neko jači ne zaustavi.
RECIKLIRANJE
Nenad Stevandić, predsednik srpskog kluba u parlamentu BiH ističe da je Sidran samo reciklira stereotipe o Srbima kao jedinim krivcima.
- Ne samo da je derealizovan što se tiče današnjeg vremena, već reciklira ratne stereotipe o agresorima i braniocima koje je nametao Alija Izetbegović. Istina je da je nakon odbijanja Bošnjaka da ostanu u Jugoslaviji srpski narod branio svoja prava na teritoriju i opstanak i da je sledom toga firmirana Republika Srpska. Zatim, umesto pomirenja posle rata bošnjačka politika se bavi ukidanjem Republike Srpske umesto suživotom i pomirenjem. Svedoče o tom 156.000 proteranih i oko 8.000 nestalih Srba u Sarajevu - kaže Stavandić.
Nepomirljive razlike sa Kusturicom
Upravo zbog ovakvog uverenja da su Srbi jedini krivci za rat scenarista se nakon godina prijateljstva sa Emirom Kusturicom koji je režirao njegove filmove “Sjecaš li se Dolly Bell” i “Otac na službenom putu”, rastao u lošim odnosima. Govoreći o svojim posleratnim susretima sa Kusturicom, Sidran je rekao da su se jedno vreme viđali, ali da sad nemaju nikakvog kontakta, jer su imali nepomirljive razlike u tumačenju savremene, nedavne istorije.
- Veselili smo se jedan drugome kad smo se mogli upuštati u našu sarajevsku šalu ili kad smo političke teme okretali na šalu. Ali, čim bi se nešto ozbiljnije zagrizlo nije bilo jednostavno ni meni ni njemu – rekao je Sidran.
Jelena Jokanović
Povezani tekstovi
