BEOGRAD – Srbija se veoma ozbiljno pripremala za suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske za genocid, o čemu svedoči i sastav tima koji će je zastupati, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Pred sudom u Hagu u ponedeljak će početi usmena rasprava po tužbama za genocid.
U timu Srbije se, kako piše u saopštenju Ministarstva, pored naših pravnika i diplomata, nalaze i svetski priznati stručnjaci: Vilijam Šabas, koji predsedava Međunarodnim udruženjem proučavalaca genocida i profesor Andreas Cimerman, jedan od urednika Komentara Statuta Međunarodnog suda pravde.
U srpskom timu su i profesor Kristijan Tamz, jedan od urednika Komentara Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i Vejn Džordaš, poznati londonski advokat sa bogatim iskustvom i titulom Kraljičinog savetnika.
“Srbija će iskoristiti pojavljivanje pred MSP za dostojno prezentovanje svojih pažljivo pripremanih i temeljito dokumentovanih argumenata. Spremamo se za Hag u uverenju da je najviša sudska instanca UN najbolji, ako ne i jedini adekvatan međunarodni pravni forum za razmatranje međusobnih optužbi”, navelo je MSP.
Sud bi trebalo najpre da odluči o svojoj vremenskoj nadležnosti, odnosno o tome može li da razmatra događaje iz perioda pre nastanka Savezne Republike Jugoslavije, 27. aprila 1992, a potom da razmotri međusobne optužbe za genocid, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Sud odlučuje samo o tome da li je počinjen genocid, a ne odlučuje o ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti, niti ta krivična dela, ako ih Sud i konstatuje, mogu postati predmet ovog spora.
Prva runda rasprave trajaće od 3. do 18. marta. Hrvatska će iznositi argumente od 3. do 7. marta, a Srbija od 10. do 18. Druga runda trajaće od 20. marta do 1. aprila, navedeno je na vebsajtu Suda u Hagu.
Pretres će trajati oko mesec dana i za to vreme će biti saslušani i unakrsno ispitivani svedoci dve strane, a čuće se i završna izlaganja pravnih zastupnika Beograda i Zagreba.
Sudskom veću predsedavaće Slovak Peter Tomka, koji je na mestu predsednika suda od februara 2012. godine. Presuda se ne očekuje pre jeseni.
Sud odlučuje samo o tome da li je počinjen genocid, a ne odlučuje o ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti, niti ta krivična dela, ako ih Sud i konstatuje, mogu postati predmet ovog spora.
Usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde, koja bi trebalo da traje do 1. aprila, predstavlja završnicu spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe protiv Srbije tom sudu, koji se za nju proglasio nadležnim 2008. godine.
U hrvatskoj tužbi se navodi da je Srbija u razdoblju između 1991. i 1995. direktno kontrolisala jedinice koje su na području Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije izvršile etničko čišćenje hrvatskih državljana, što je rezultiralo “velikim brojem prognanih, ubijenih, mučenih ili bespravno zatočenih”.
Zato je Hrvatska tražila da joj Srbija, kao pravna naslednica Savezne Republike Jugoslavije, nadoknadi štetu pričinjenu kršenjem međunarodnog prava, u iznosu koji Sud proceni.
Srbija je 2010. godine Međunarodnom sudu pravde u Hagu predala odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine.
U dokumentu koji je podnet međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija “Bljesak” i “Oluja”.
Konačna presuda, koja se ne očekuje pre jeseni, biće obavezujuća za obe države.
Povezani tekstovi
