Josipović je sazvao sednica Veća za socijalnu pravdu, na temu “Povratak, socijalna integracija i stambeno zbrinjavanje”, kojoj su osim članova veća prisustvovali i predstavnici srpskih političkih stranaka, manjinske samouprave i srpskih organizacija, kao i nadležnih ministarstava.
“Tematiku kojoj smo se posvetili ne vidim kao manjinsko pitanje, nego kao pitanje koje se tiče svih građana Hrvatske, bez obzira na nacionalnost, ali zbog istorijskih okolnosti znamo da je tematika vezana uz pripadnike srpske nacionalne manjine”, rekao je Josipović.
Podsetivši na zvanične podatke prema kojima je tokom rata izbeglo ili raseljeno 550.000 građana Hrvatske, od toga 250.000 Srba koji su izbegli u druge države, Josipović je rekao da je Hrvatska u obnovu više od 150.000 srušenih ili oštećenih stambenih objekata uložila više od 17 milijardi kuna (2,28 milijardi evra).
On je kazao da se zalaže za sprovođenje Sarajevske deklaracije koja nalaže da se svako može vratiti u zemlju iz koje je otišao, a da se onima koji su odlučili da ostanu u novoj domovini obezbedi stambeno zbrinjavanje.
Kao glavne probleme za održivi povratak on je naveo otkup stanova, konvalidaciju dokumenata i prava kao što su radni staž ili penzije, zapošljavanje, socijalnu integraciju, mogućnost korišćenja jezika i pisma manjina i participaticiju pripadnika manjina u javnim službama.
Zamenik predsednika Srpskog narodnog veća Saša Milošević naglasio je da su procesu povratka ključni stambeno zbrinjavanje povratnika, zapošljavanje, suđenja za raten zločine, ekonomska pitanja na područjima povratka i učešće u medijima i kulturi.
Što se tiće stambene problematike, on je naglasio da se otkup stanova odvija presporo, ali i da su cene kvadrata previsoke, pa se radi na njihovim snižavanju.
„Treba naći način za obeštećenje miniranih kuća van područja ratnih dejstava, ali i da se ne naplaćuju sudski troškovi ljudima kojima su odbijeni zahtevi za odštetu za ubijene članove porodica“, rekao je Milošević.
Povezani tekstovi
