Članstvo Hrvatske u Uniji neće mnogo poboljšati položaj izbeglih Srba i Srba povratnika, ocenjuju u izbegličkim udruženjima. Međutim, u Republičkom komesarijatu za izbeglice imaju drugačiju procenu, jer, kako objašnjavaju, ulazak u EU znači više obaveza u pogledu poštovanja ljudskih prava.
Hrvatska će za manje od mesec dana postati članica Evropske unije, ali to neće mnogo uticati na promenu položaja izbeglih Srba i Srba povratnika, niti će značajnije doprineti rešavanju njihovih stanarskih i imovinskih prava, prava na penziju i deviznu štednju, smatraju u izbegličkim udruženjima.
U Republičkom komesarijatu za izbeglice, međutim, očekuju da će Hrvatska ulaskom u EU steći znatno više obaveza prema Srbima koji su njeni državljani, a republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić ističe da su pitanja stanova i stanarskih prava, obnove kuća i penzija visoko na listi prioriteta Komesarijata.
“Ne verujem da EU dopušta kršenje ljudskih prava kod bilo kog člana, a ovde je evidentno da postoji kršenje ljudskih prava prema jednom delu državljana – dakle, bili su diskriminisani iz ovog ili onog razloga i očekujemo da će Hrvatska samim činom ulaska u EU steći daleko više obaveza”, rekao je Cucić.
Prema njegovim rečima, rešen je najveći deo pitanja vezanih za radni staž, o čemu Hrvatska pre “nije htela ni da razgovara i što je odbijala”, a kada je reč o obnovi objekata, od njih 17.500 – 6.500 još nije obnovljeno.
Cucić je naveo i da se ne rešavaju pitanja vezana za realizaciju sporazuma o sukcesiji i Aneksa G Bečkog sporazuma kojim je regulisano pitanje privatne svojine i takozvanih stečenih prava pravnih i fizičkih lica koja imaju imovinu ili ostvaruju izvesna prava na teritoriji druge republike.
Među nerešenim pitanjima između Srbije i Hrvatske se, dodao je Cucić, nalazi pitanje penzija koje ne može da bude političko, jer se odnosi na prava državljana Hrvatske i drugih koji su u toj zemlji uplaćivali doprinose.
“To je za nas nesporno i nema potrebe za više dokazivanja da li je neko imao ili ne na to pravo – ako je imao penziju u jednom periodu pa je ponovo ima, znači imao je pravo i u onom periodu u kojem nije isplaćivana. Mi očekujemo da će i to pitanje biti rešeno i imamo uveravanje sa hrvatske strane”, dodao je Cucić.
Uloga Srbije i dalje ključna?
U Koaliciji udruženja izbeglica, međutim, smatraju da ulazak Hrvatske u EU neće sam po sebi poboljšati položaj Srba povratnika, niti će omogućiti rešavanje brojnih problema izbeglih i prognanih Srba, a da bi se ta situacija promenila potrebno je da se Vlada Srbije aktivno uključi u taj proces.
“Oko 300.000 proteranih Srba koji žive u Srbiji, nekoliko desetina hiljada koji žive u evropskim zemljama, Australiji i SAD, i dalje će ostati uskraćeni za osnovna ljudska prava. Srbi povratnici, kojih je oko 50.000, takođe se suočavaju sa brojnim problemima”, rekao je Tanjugu predsednik Koalicije i poslanik u Skupštini Srbije Miodrag Linta.
Oko 40.000 srpskih porodica su, dodao je Linta, izgubile stanarska prava, a Hrvatska je jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja nije omogućila proteranim Srbima da otkupe svoja stanarska prava.
Problem je, kako tvrdi i 50.000 penzionera kojima se duguje 81 zaostala penzija, a kuće 10.000 srpskih porodica su srušene i izmenama Zakona o obaveznim odnosima im je onemogućeno da dobiju naknadu štete.
“Naš stav je da bez aktivne uloge Srbije nije realno očekivati da ti problemi budu rešeni i zato očekujemo da se, konačno, posle 18 godina od završetka rata u Hrvatskoj, Vlada Srbije aktivno uključi u proces pronalaženja sveobuhvatnog i pravičnog rešenja naših imovinskih i brojnih drugih problema”, rekao je Linta.
Bez aktivne uloge Vlade Srbije, smatra Linta, nije realno očekivati ni da EU “sama reši taj problem”.
Prema njegovom mišljenju, treba otvoriti dijalog vezan za sve navedene probleme i aktivirati ili osnovati nove radne grupe koje bi radile na pronalaženju rešenja.
Za to je, kako je dodao, potrebno sazivanje posebne sednice parlamenta, nakon koje bi bila usvojena rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Rezolucija bi, kako smatra, trebalo da obaveže vladu da otvori dijalog o navedenim pitanjima da bi se pronašlo pravično i trajno rešenje, a jedan od temelja dijaloga trebalo bi da bude aneks G Bečkog sporazuma.
Linta navodi i da, iako će Hrvatska 1. jula postati članica EU, nije kasno da se prava izbeglih, prognanin i Srba povratnika ostvare u većoj meri nego do sada, jer su upravo ljudska prava temeljna vrednost EU i evropske civilizacije.
Štrbac: Pritisak EU će oslabiti
Međutim, predsednik “Veritasa” Savo Štrbac smatra da rezolucija ne bi bila adekvatno rešenje i da bilo koji dokument koji bi bio donet u srpskom parlamentu neće podstaći Hrvatsku u rešavanju problema izbeglih i prognanih Srba.
Štrbac smatra da su Hrvatsku samo EU i međunarodna zajednica mogle da “nateraju da probleme Srba rešava brže, bolje, efikasnije i pravičnije”, odnosno dok su bila otvorena poglavlja neophodna da se ispuni da bi postala punopravna članica EU.
“Uslovljavati Hrvatsku više nije moguće, bar ne u opsegu kako je to moglo u hodu ka potpisivanju sporazuma za ulazak u Evropsku uniju”, rekao je Štrbac i dodao da u izbegličkoj populaciji preovladavaju dva suprotna mišljenja oko poboljšanja njihovog položaja zbog predstojećeg ulaska Hrvatske u EU.
Deo izbeglica, prema njegovim rečima, smatra da će se njihov položaj poboljšati i da će se problemi brže rešavati, dok deo njih smatra da će situacija biti još lošija.
Štrbac je, međutim, mišljenja da položaj izbeglih i prognanih Srba kada je u pitanju ostvarivanje prava u Hrvatskoj, neće biti ni mnogo bolje ni lošije, već će se kretati “uhodanim tempom kao u poslednjih nekoliko godina”.
Povezani tekstovi
