HAG – U Međunarodnom sudu pravde je izlaganjem srpskog pravnog tima završena prva runda usmene rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Predstavnici srpskog pravnog tima predstavili su tokom protekle sedmice protivtužbu Srbije u kojoj su detaljno opisani masovni zločini i genocid nad Srbima koji su izršile zvanične hvatske oružane snage na čelu sa državnim rukovodstvom predvođenim predsednikom Franjom Tuđmanom.
Šef pravnog tima Saša Obradović istakao je da u završnom govoru da Srbija nije želela da se nađe u ovom sporu pred sudom u Hagu već da pitanja iz konflikta rešava drugačijim mehanizmima, ali da je na tome insistirala hvatska strana.
Bez obzira na to, kako je naglasio, jasno je da je srpska kontratužba za genocid mnogo jača od hrvatske tužbe imajući u vidu količinu nasilja koju su hrvatske oružane snage počinile nad Srbima posebno tokom i posle operacije Oluja.
“Sve to ne može da se uporedi ni sa jednim masovnim zločinom na koji se poziva hvatska strana u svojoj tužbi…”, naveo je Obradović, podsećajući da se broj Srba u Hrvarskoj drastično smanjio od 1991. godine.
“Da je bilo kako je to želeo Tuđman, ne bi ih bilo uopšte”, naveo je šef sprskog pravnog tima.
Prema njegovim rečima, uništavanje etničke grupe nije samo gubitak koji se meri žrtvama, već je i gubitak za celo čovečanstvo.
“Takve tragedije treba izbeći kao što je to predlagao Rafael Lemopkin (na čiju je inicijativu 1946. godine usvojena Konvencija o sprečavanju zločina genocida)”, zaključio je Obradović.
Pre Obradovića u ime srpske tužbe danas je o pravnim aspektima tužbe govorio britanski advokat Vejn Džordaš, dok je kanadski profesor Vilijem Šabas svoje izlagaje posvetio dokazivanju genocidne namere Hrvatske koju potkrepljuju Brionski transkripti.
Glavni dokaz genocidne namere i istrebljenja Srba iz Hrvatske su upravo ti transkripti sa sastanka Tuđana sa vojnim vrhom hrvatske na kom je planirana operacija Oluja.
Sudu su ranije dostavljeni transkripti sa tog sastanka među kojima je i ključna rečenica Franje Tuđama koja dokazuje želju za uništenjem sprske etničke grupacijeu Hrvatskoj “da Srbima treba zadati takav udarac da praktično nestanu”.
Srpska strana je podnela sudu i prezentovala niz dokaza kao i svedočenja da operacija “Oluja” ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.
Pored Obradovića, Džordaša i Šabasa u Hagu su protekle sedmice u ime Srbije izlagali i profesori Andreas Cimerman, Kristijan Tams iz Nemačke, srpski advokat Novak Lukić i Dušan Ignjatović.
Osim opisanih zločina u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba Srbije predočila je istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995.godine.
U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija “Bljesak” i “Oluja”.
Pored utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije, je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje.
Naime, Srbija osporava nadležnost suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od 1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.
Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti, jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora.
Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.
Pre toga će 18. marta Hrvatska imati priliku da odgvori na optužbe iz srpske protivtužbe.
Ovo je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.
Sud će utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.
Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.
Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.
O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske.
To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas. Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.
Vilijam Šabas, član srpskog pravnog tima u usmenoj raspravi pred Međunarodnim sudom pravde u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid, ocenio je da su Brionski transkripti veoma jak argument i istakao da je takva vrsta dokaza neobična u postupku za genocid.
“U tužbi Hrvatske nemamo ekvivalent jednog takvog dokaza kao što je zapisnik sa Briona”, izjavio je Šabas RTS-u.
Sastanak na Brionima je, prema njegovim rečima, veoma zanimljiv jer daje mnogo indicija o nameri, a ključni dokaz u svakom postupku za genocid jeste dokaz da je postojala namera da se taj zločin izvrši.
“Da je na tom sastanku (tadašnji hrvatski predsednik Franjo) Tuđman govorio samo o vojnim pitanjima, to nam ne bi bilo od velike pomoći, ali njegove izjave su zapravo instrukcije i pokazatelji”, objasnio je Šabas.
On je naglasio da se srpski argumenti ne oslanjaju samo na sastanak na Brionima, ali da, imajući u vidu Tuđmanov karakter, izjave koje je davao, prirodu napada na Krajinu i zločine koji su usledili, “ima dovoljno elemenata za zaključak da su Brioni kao nekakav kišobran koji pokriva sve što se dogodilo”.
Komentarišući to što je ključni dokaz srpskog tima odbačen u žalbenoj presudi hrvatskom generalu Anti Gotovini pred Haškim tribunalom, Šabas je priznao da žalbena presuda “ne pomaže”, ali da u prilog srpskoj tezi ide prvostepena presuda, kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora.
“Ono što mi ovde tvrdimo jeste da ta žalbena presuda ima mnogo slabosti”, rekao je on, podsećajući da su od petorice sudija žalbenog veća dvojica oštro kritikovali slabosti oslobađajuće presude.
“Mi hoćemo da sudije MSP pažljivo pogledaju obe presude i možda da iz prvostepene presude izvuku zaključke koje su troje sudija žalbenog veća ignorisali, i moraće da se opredele koja im se verzija čini tačnom”, rekao je kanadski profesor.
On je ukazao da je, od ukupno osam sudija prvostepenog i žalbenog veća zajedno, petoro smatralo da je Gotovina kriv, a svega troje da je nevin.
Šabas je ocenio i da je po Hrvatsku veoma loše to što je ignorisala zločine počinjene tokom akcije “Oluja”.
“To nije sama suština ovog spora, ali je veoma loše po Hrvatsku. Mislim da su sudije MSP veoma svesne toga da ovaj predmet ima veliki politički i istorijski značaj. Ne znam kako će odlučiti, ali ima nešto nelogično u hrvatskom pogledu na prošlost, pre svega zbog činjenice da nisu nikada nikoga izveli pred lice pravde za zločine u “Oluji”", rekao je on.
Kanadski profesor je napomenuo da je jedna od stvari na koje srpski tim želi da ukaže svetskoj javnosti ta “da je u pitanju velika nepravda u činjenici da se napadom na Srbe iz Krajine nikada nijedan sud nije adekvatno pozabavio.” On je primetio da između srpske i hrvatske tužbe postoje znatne razlike, pošto se bave različitim vremenskim periodima i različitim vrstama oružanih sukoba.
“Ono što Srbija ovde pokušava da uradi jeste da pokaže da su napadi na krajiške Srbe po prirodi drugačiji nego što je bila, recimo, opsada Vukovara; da je u ratu 1991. godine počinjeno mnogo zločina, ali da su oni posledica oružanog sukoba, a ne planirani napad koji treba da prouzrokuje trajno uklanjanje stanovništva s neke teritorije”, rekao je Šabas.
Povezani tekstovi
