London — U Hrvatskoj je nastavljena diskriminacija Srba i Roma, objavila je organizacija Amnesti internešenel u godišnjem izveštaju za zemlje Zapadog Balkana.
Takođe se dodaje da stopa istraga i procesuiranje ratnih zločina ostaje na niskom nivou.
Srbi u Hrvatskoj i dalje se suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja u javnom sektoru i povraćaja stanarskog prava, navodi AI.
Amnesti podseća i da je Ustavni sud u julu proglasio neustavnom peticiju za zabranu ograničenja upotrebe jezika manjina u jedinicama lokalne samouprave gde najmanje polovina populacije iz manjina.
Iako se peticija odnosila na čitavu zemlju, potpisnici – grupa hrvatskih veterana, izričito je tražila zabranu upotrebe dvojezičnih tabli u Vukovaru, podseća AI.
AI takođe navodi da mnogi Romi i dalje žive u podeljenim naseljima bez sigurnosti poseda i uz ograničen pristup osnovnim stvarima kao što su voda, struja, prevoz.
Romska deca se suočavaju sa segregacijom u školama, a odrasli sa diskriminacijom na tržištu rata zbog koje je znatno veća stopa nezaposlenosti među Romima nego u drugim etničkim grupama.
AI navodi da je podignuta optužnica protiv jednog bivšeg člana hrvatskih oružanih snaga za zločine tokom operacije Oluja 1995. godine.
U martu je oficir hrvatske vojske Božo Bačelić postao prva osoba osuđena pred nacionalnim sudovima za ratne zločine tokom operacije Oluja, a vode se još dva procesa za zločine tokom operacija Oluja.
Ukupno osam pripadnika hrvatskih vojnih formacija i 15 pripadnika srpskih formacija nalazi se na sudu zbog ratnih zločina.
Hrvatska je, kako se navodi, nastavila da odugovlači sa usvajanjem sveobuhvatnog pravnog okvira koji bi regulisao status svih civilnih žrtava rata i njihov pristup odšteti.
U avgustu je Hrvatska potpisala regionalnu deklaraciju o nestalim licima i obavezala se da će sprovoditi mere radi rasvetljavanja sudbine 2.200 nestalih u Hrvatskoj.
Takođe se dodaje da su prava porodica nestalih lica i dalje ugrožena zbog odsustva zakona o nestalim licima.
U izveštaju o Makedoniji, AI navodi da se ljudska prava sve više ograničavaju, kao i da su odnosi između makedonske i albanske populacije narušeni nasilnim protestima.
Takođe se ukazuje da makedonske vlasti nisu uspele da spreče i zaštite Rome od različitih oblika diskriminacije, te da Akcioni plan o inkluziji Roma još nije primenjen.
U izveštaju se podseća da je specijalni izvestilac UN o slobodi izražvanja u aprilu kritikovao pogoršanje situacije kada je reč o slobodi izražavanja, pluralizmu i nezavisnosti medija.
Tokom majskih protesta, policija je zaplenila opremu tri medijske kuće i obrisala njihove snimke, a političari i dalje tuže novinare za klevetu.
Antidiskriminacioni zakon nije izmenjen zarad zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i borci za zaštitu prava LGBTI populacije su redovno izloženi pretnjama, navodi se u izveštaju.
Kada je reč o Crnoj Gori, AI izdvaja da odluke u slučajevima ratnih zločina još nisu u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Nezavisni novinari su predmet pretnji i napada, dok i dalje vlada nekažnjivost za policajce osumnjičene za maltretiranje.
Nakon formiranja komisije za praćenje policijskih istraga o napadima i pretnjama novinarima i nezavisnim medijima, ponovo otvorene su istrage o ubistvu novinara lista “Dan” Duška Jovanovića, a nastavljene su i istrage o nizu napada na list “Vijesti”.
Osumnjičeni su uhapšeni u slučaju na novinarku “Dana” Lidije Nikčević, kao i za pokušaj ubistva novinara Tufika Softića u julu prošle godine.
Romi, Aškalije i Egipćani raseljeni sa Kosova 1999. godine i dalje su bez adekvatnog smeštaja, kaže se u izveštaju.
Oko trećina od 16.000 izbeglica u Crnoj Gori, među kojima je i 4.000 Roma, Aškalija i Egipćana sa Kosova, i dalje nema rešen pravni status.
Opisujući situaciju u BiH, AI ističe visoku stopu nezaposlenosti i nezadovoljstvo radom državnih institucija, koji su, kako se podseća, izazvali masovne proteste praćene sukobima demonstranata i policije.
Pred domaćim sudovima se procesuiraju zločini, ali je napredak mali i nekažnjivost prisutna. Mnoge civilne žrtve rata i dalje nemaju pristup pravosuđu i odšteti.
AI navodi da su diskriminaciji izloženi Romi, ali i pripadnici LGBT zajednice.
Kada je reč o Albaniji, Amnesti navodi da je nasilje i dalje rasprostranjeno i da žrtve retko dobiju pravdu. Nekažnjivost je i dalje prisutna.
Siromašni ljudi, uključujući Rome, i dalje nemaju dovoljno mogućnosti za pronalaženje adekvatnog smeštaja, uprkos obećanjima vlasti, a nekadašnje barake namenjene privremenom smeštaju žrtava prisilnog iseljavanja nisu ispunile međunarodne standarde.
Povezani tekstovi
