ЈЕДАН од захтева експертске групе Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА) јесте да Загреб конкурише код Унеска да се споменик “Камени цвет” Богдана Богдановића и подручје на ком се налази јасеновачки меморијал нађу на Листи светске баштине. Тако би се Јасеновац нашао раме уз раме са једним од симбола страдања у Другом светском рату, логором Аушвиц.
На листи Унеска налази се укупно 1.199 примерака заштићене баштине и подручја из свих домена. Процедура налаже да захтев за упис поднесе земља на којој се споменик налази, због чега је ИХРА то и затражила од Хрватске.
- Мора да се припреми детаљан досије за кандидатуру, а на држави је да поднесе досије Унеску – потврдили су нам у овој организацији са седиштем у Паризу.
Према процедури, само земље које су потписале Конвенцију о светској баштини и тиме се обавезале на заштиту свог природног и културног наслеђа, могу поднети предлоге за номинације и упис добара са своје територије на Листу светске баштине, а Хрватска јесте потписница.
Инвентар најважнијих природних и културних локалитета унутар граница одређене земље налази се на Привременом списку и представља потенцијалну имовину коју држава чланица може да предложи за упис у наредних пет до десет година. Али, овај списак по процедури може да се ажурира у било ком тренутку, што је значајно када је у питању Јасеновац, који се не налази на привременом списку. Наиме, Комитет за светску баштину не може да разматра номинацију за упис на Листу светске баштине ако се добро већ не налази на Привременој листи државе чланице.
Земља затим мора да поднесе комплетан досије. Подручја номинована за упис оцењују две независне саветодавне организације – Међународни савет за споменике и места (ИЦОМОС) и Међународна унија за очување природе (ИУЦН), које Комитету за светску баштину достављају процене културних и природних локалитета предложених за упис. Трећа саветодавна организација је Међународни центар за проучавање очувања и рестаурације културних добара (ИЦЦРОМ), међувладино тело које Комитету даје стручне савете о конзервацији културних добара.
Када је локација номинована и оцењена, коначна одлука у вези са њеним уписом остаје на Међувладином комитету за светску баштину. Он се састаје једном годишње да одлучи која ће места бити и уписана на Листу баштине. Такође, може да одложи одлуку и затражи од државе чланице додатне информације, што може да успори пријем. Да би била третирана као део светске баштине, места морају да имају изузетну универзалну вредност и испуњавају најмање један од десет критеријума Конвенције о светској баштини, а Јасеновац их свакако испуњава.
Хрватска је до сада заштитила десет добара, међу којима су Диоклецијанова палата у Сплиту, Национални парк Плитвице, градови Дубровник, Пореч, Трогир, катедрала Светог Јакова у Шибенику, стећци…
Други важан захтев који су стручњаци ИХРА поставили пред званични Загреб јесте да омогући археолошка истраживања на локалитету на ком се некад налазио логор. Чланица британске делегације Џили Кар, која је, приликом обиласка јасеновачког стратишта, са члановима српске делегације обишла и једине преостале аутентичне објекте некадашњег усташког казамата – болницу и апотеку, од скоро у власништву Епархије пакрачко-славонске, сугерисала је да се за почетак изврше неинвазивна, геомагнетна истраживања терена. Очекује се да би се тако могли наћи предмети из свакодневног живота логораша, попут прибора за јело, али и оружја и оруђа којима су мучени. Није искључено да би се могли открити и неки земни остаци.
После Другог светског рата вршено је неколико планских истраживања терена. Према признатом кустосу ЈУСП Јасеновац Ђорђу Миховиловићу, Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача организовала је у априлу и мају 1946. године ископавања на ширем подручју Старе Градишке. Пронађене су гробнице уз северозападни и источни бедем логора, као и на два локалитета у близини ушћа реке Струга у Саву.
У пет гробница на локалитету у близини ушћа, пронађено је укупно 1.927 лешева, од чега 967 у четири гробнице у тзв. Ускочкој шуми (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце) и 960 лешева у једној гробници у шуми Међустругови (идентификована је 221 жртва). Као узроци смрти утврђени су вешање, прострелне ране, ударање тупим предметом у главу…
Ископавања у мањем обиму на подручју Доње Градине обављао је и СУБНОР Босанске Дубице, а 1964, 1965. и 1976. године извршена су озбиљнија антрополошка истраживања. Године 1976. Геодетски завод из Љубљане вршио је аероснимање терена, које је помогло код лоцирања и ексхумација гробница. Оосамдесетих година прошлог века, једном приликом, због рекордно ниског водостаја Саве, почеле су да испливавају кости.
ШТРБАЦ: АПСУРДНО ПРЕДСЕДАВАЊЕ ЗАГРЕБА
САВУ Штрпца, директора Информационо-документационог центра Веритас не чуди то што су Хрвати, као домаћини ИХРИНОГ скупа, могли да захтевају да у експертској групи за евалуацију Јасеновца не буду стручњаци нашег Музеја жртава геноцида, због неслагања у карактеру логора и броју жртава, већ да Србе представља чланица СНВ. Али га чуди да је Загреб уопште био домаћин заседања Међународне алијансе, с обзиром на бујање усташтва и ревизије историје у текућој години:
- Осим рушења православних споменика, певања усташких химни и истицања усташке заставе на утакмицама, најсвежији пример је Дан сећања, у Вуковару, обележен непосредно пред заседање ИХРА. Главни гости били су црнокошуљаши и доминирала је усташка симболика, па је у том контексту апсурдно председавање Загреба.
Ископавањем од 23. јуна 1964. године пронађени су: 76 дугмета различите величине и боја, 53 кашике, 11 емајлираних посуда различитих величина, шест чешљева, пет огледала, четири кишобрана, три кључа, три порцеланске шоље, одећа и обућа, од чега неколико женских сандала и дечијих опанака и сандала, шнале за косу… Нешто слично очекује се и сада. У међувремену, сви пронађени предмети чине збирку Спомен-установе Јасеновац, међутим, са најновијом поставком, највећи број је у депоу.
Када су се повлачиле, 1945. године, усташе су минирале и дигле у ваздух не само јасеновачки логор, већ и велики део оближњег села. Из масовних гробница су вадили лешеве и спаљивали их. Пре тога су неколико пута уништавали и логорску архиву. Да сакрију све трагове ипак нису успели.
Povezani tekstovi
