Две жртве су умрле од инфаркта, у задњих месец и по дана, требалo је да буду испитани пред судом. Душан Дракулић 1971. г и Душан Белсаћ 1959. Пре тога је, управо док се исто веће лоптало са Тужилаштвом око оптужнице да ли је у њој наведено држављанство оптужених или није умро првоокривљени генерал Јосип Чулетицћ. Све се чини да протеклом времена помру и остали и поступак услед тога буде обустављен.
СУЂЕЊЕ ЗА ЗЛОЧИН НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ ЈОШ НА ЛЕРУ: Веће судије Мирјане Илић никако да одлучи да се окривљеним Хрватима суди у одсуству.
У ОДЕЉЕЊУ за ратне злочине Вишег суда у Београду још нема одлуке да ли ће се четворици хрватских војних официра и пилота судити у одсуству за ратни злочин на Петровачкој цести и код места Сводна у БиХ августа 1995. године, када је у ракетирању избегличке колоне убијено 13 српских цивила и 24 рањено.
Кривично ванпретресно веће на челу са судијом Мирјаном Илић, у којем су још судије Дејан Терзић и Зорана Трајковић вратило је списе предмета поступајућем судији Одељења за ратне злочине без донешене одлуке.
Иако је подигнута и потврђена оптужница против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића, који се терете да су тројици за сада неидентификованих пилота авиона „миг“ хрватских снага наредили ракетирање цивилне колоне, суђење никако да почне, а овом одлукум КВ Већа практично запада у пат позицију и одуговлачење.
У децембру ово Веће није донело одлуку да се оптуженима суди у одсуству, јер је тражило да им наше Министарство правде достави информацију да ли је и када хрватско Министарство правосуђа примило српску замолницу по овом предмету на основу међународне правне сарадње. Сада да би донели одлуку траже да се суду достави одговор хрватског Министарства правосуђа, да ли су поступили по три замолнице, које су им достављене и да ли су окривљенима уручени позиви за припремна рочишта и главни претрес, који су били заказани у октобру, новембру и децембру прошле године.
Хрвати су на сајту Владе, након што су у спетембру прошле године примили прву замолницу, објавили да су је добили и да неће да поступају по њој. То је тужилаштво за ратне злочине доставило суду и налази се у списима предмета.
Иначе, ово недоношење одлуке да се суди у одсуству је врло дискутабилно, јер је Веће према Закону о уређењу судова дужно да суди, ако је надлежно. Јасно се каже да суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан.
Povezani tekstovi
