D.I.C. Veritas

Вечерње Новости, 19.04.2024, КУВАР ПРИЗНАО УБИСТВО У ТОПУСКОМ: Тврдио да је био нападнут, да је пуцао у страху

КУВАР бригаде Војске Републике Српске Крајине смештене у Топуском Радомир Рокнић признао је данас у Вишем суду у Београду да је у касарни у том граду 4. августа 1995. године, када је почињала “Олуја” убио двојицу српских војних полицајаца Ђуру Кривокућу и Јована Новаковића. Он је износећи одбрану тврдио да је био нападнут и да је пуцао у самоодбрани.

Рокнић је иначе осумњичен за тешко убиство и после злочина скривао се 28 година, да би прошле године у мају био ухапшен у Руми. Он нема пријављено ни пребивалиште, ни боравиште ни у Србији, нити у Хрватској чији је држављанин. Суд је данас одбио предлог његових бранилаца да му укине притвор.

Рокнић је испричао да је тог дана ушао у спаваоницу војне полиције у касарни код комшије Остоје Бакића, који више није жив и седео је са њим и разговарао, када је ушао Ђуро.

- Када ме је видео, скочио је на мене, био је бесан и викао “шта кувари ту раде, они једу месо, а војска гине” – казао је окривљени. – Говорили су му да ме не напада, али ме је ошамарио. Кренуо сам напоље, а он ме шутнуо ногом у дупе. Отишао сам онда у кухињу где сам радио, а он је остао у тој спаваони. После 20 минута рекао сам командиру да идем у Петрињу да регулишем неке документе и узео сам моју полуаутоматску пушку, коју сам два дана раније донео од куће и држао је у кухињи. Ставио сам је на раме, цев је била уперена ка доле и кренуо на аутобус.

Рокнић је испричао да је покојни Јован седео на клупи испред зграде где је била спаваоница војне полиције.

- Видео ме је и рекао “Рајко, пушти га крају”, мислећи на Ђуру. Одговорио сам, “ко га шиша”, одмахнуо руком и кренуо. Покојни Јово је тада викнуо: “Ето га”. Окренуо сам се и видео Ђуру на вратима, који је ишао према мени. Био је удаљен од пет до седам метара. Чуо сам вику момака из спаваоне, “немој Ђуро, не Ђуро” и њега како говори “убићу га, мајку му ј…м”. Видео сам Ђурину руку дигнуту према мени, али не знам да ли је имао пиштољ. У том страху то нисам приметио. Окренуо сам се ка њему, пуцао и видео да је пао. Јову нисам тада видео и не знам где је био. Спустио сам главу и изашао на пут мислећи да се убијем.

Он је казао да се километар удаљио од касарне у неко шибље и да је стављао пушку на срце и врат, али није могао да пуца.

- Видео сам да долазе по мене и вичу ми “Рајко предај се, жив је”, а ја знам да није. Кренем ка њима и станем, онда мислим везаће ме и кренем два корака уназад и тад су пуцали и погодили ме са стране изнад кука и метак је прошао кроз стомак, црева ми испала – испричао је у судници Рокнић. – Дошли су до мене и узели ми пушку. После су дошла и два војника и рекли ми да сам убио и Јову. Питао сам их, “како њега”, а они веле, “метак му је прошао кроз врат”. Молио сам их да ми дају пушку да се убијем или да ме они убију, али нису хтели.

Рокнић је казао да су га одатле одвели у болницу у Глини, где је оперисан, а онда је аутобусом пребачен у болницу у Приједору, где је 21 дан био на апаратима.

Он је казао да са Ђуром није био у сукобу, али да је убијени често долазио у кухињу и онако агресиван тражио саламу, месни нарезак и када му је рекао “Ђуро немам”, он је викао “како нема, све сте појели”.

Рокнић је казао да не зна како је репетирао пушку и откуд метак у цеви и да се не сећа да ли је опалио једном или више пута. Према оптужници он је испалио десет метака. Казао је и да је Јово био миран и добар младић и да никакве проблеме међусобно нису имали, као и да Ђуро и Јово нису пуцали на њега.

Суд је наложио да се до следећег претреса 6. јуна уради допунско вештачење Радомира Рокнића на околност урачунљивости у време извршења кривичног дела и његове садашње процесне способности. На следећем суђењу биће саслушана два седока, док су три сведока која су тада били у касарни у међувремену преминула.

Нa данашње суђење дошли су сестра Јована Новаковића и супруга и син Ђуре Кривокуће, који су тешко поднели саслушање Рокнића.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.