PRIVREDNOM sudu u Beogradu tokom januara stigla su dva zahteva iz Hrvatske za priznanje strane sudske odluke i izvršenje presude protiv Jugobanke AD u stečaju. Prvim zahtevom traži se 808.250 kuna, odnosno oko 107.000 evra, a drugim 619.625 kuna, odnosno 82.282 evra. Ukupno oko 189.000 evra!
Kako “Novosti” saznaju, u pitanju su ponovljeni zahtevi koje je srpski sud već odbacio prošle godine kao formalno neuredne. Privredna banka Zagreb opet ih je podnela početkom januara, pozivajući se na sudsku presudu Trgovačkog suda u Zagrebu iz 2014. godine, koja je postala pravosnažna 2018. Oni traže da se naplate iz stečajne mase Jugobanke, što bi značilo na račun države Srbije, koja je najveći poverilac.
Reč je o sporu koji je Jugobanka vodila u Hrvatskoj za svoju imovinu i, kao i ostala preduzeća iz Srbije, izgubila ga. Privredna banka Zagreb sada pokušava da naplati troškove tog postupka uz kamate. Kako stručnjaci kažu, ukoliko im to pođe za rukom, slična stvar desiće se i sa svim ostalim našim preduzećima, koji su po celoj Hrvatskoj pre rata imali odmarališta, filijale, poslovni prostor itd. i koji su sudskim putem, uzalud, to pokušali da vrate. Osim što su ostali bez imovine, sada mogu da ostanu i bez novca na ime troškova postupka koji su izgubili!
Posle raspada bivše Jugoslavije, hrvatske banke sprovele su likvidaciju glavnih filijala Jugobanke u Zagrebu, Splitu i Rijeci, a da nikada nije utvrđen iznos novca koji je ostao na računima. Svi depoziti, štedni ulozi, kao i obaveze korisnika kredita ostali su likvidatorima Jugobanke: Zagrebačkoj banci (za filijalu u Splitu), Privrednoj banci Zagreb (za filijalu u Rijeci) i Hrvatskoj gospodarskoj banci (za filijalu u Zagrebu).
Naplata potraživanja Jugobanke išla je tako traljavo da Privredna banka Zagreb (PBZ), recimo, nije uložila žalbu na presudu kojom je hrvatski sud odbio njen zahtev da se namiri potraživanje po osnovu kredita datog Brodogradilištu
“3. maj” u Rijeci. Jugobanka je tužila PBZ i izgubila spor, pa Zagrebačka banka sada pokušava da naplati troškove sudskog postupka.
Istovremeno, hrvatsko pravosuđe donosilo je presude u korist dužnika Jugobanke, pa, recimo, “Varteks” iz Varaždina nije bio dužan da plati kredit koji je svojevremeno uzeo.
U PRAKSI NEMA RECIPROCITETA
HRVATSKA strana tražila je mišljenje srpskog Ministarstva pravde ima li reciprociteta u pogledu priznanja i izvršenja sudskih odluka između dve zemlje. Odgovor Ministarstva bio je da postoji.
Međutim, ovo se, objašnjavaju stručnjaci, možda odnosi na razvod braka, ali ne i na sporove vezane za različito tumačenje Sporazuma o sukcesiji. Dok ga srpska strana priznaje i vraća hrvatsku imovinu, to u Zagrebu nije slučaj, pa reciprociteta nema! To je stav i našeg Ministarstva finansija.
Povezani tekstovi
