Istoričari negiraju navode predsednice Helsinškog odbora da je Srbija pocepala bivšu SFRJ. Da je suđenje ozbiljno, za svedoke poput Sonje Biserko ne bi bilo mesta, kaže Krestić
NIJE Srbija započela cepanje Jugoslavije. U momentu kada je Slobodan Milošević došao na vlast, ekonomska razmena između republika pala je na dva odsto, što je bio rezultat raspada zemlje koji je počeo još šezdesetih i intenzivirao se posle Titove smrti – kaže za „Novosti“ istoričar Ljubodrag Dimić, prof. beogradskog Filozofskog fakulteta.
Time je, praktično, demantovao svedočenje Sonje Biserko pred Međunarodni sudom pravde u Hagu da se Srbija prva otcepila, kao i da to otcepljenje počinje donošenjem „secesionističkog Ustava 1990“.
Pripreme za rasturanje zemlje traju mnogo duže – još od kad je propala srpska ideja o asocijaciji gradova i regiona, a pobedila slovenačka o federalizaciji federacije. Faktički, raspad počinje 27. septembra 1989, kada su doneti amandmani na Ustav Slovenije, kojima je dat primat republičkim propisima u odnosu na savezne.
- Formalno-pravno, otcepljenje je počelo napadom Teritorijalne odbrane Slovenije na graničare, odnosno otcepljenjem Slovenije i Hrvatske. Ova otcepljenja su najavljivana, pripremana i na kraju i izvedena. Druge republike donele su ustave pre Srbije i njima definisale svoj položaj. Srbija je to učinila među poslednjima, iako je i pre, a naročito posle Titove smrti, postojao pritisak da se to uradi. Jedino je ona imala u svom sastavu dve „male republike“.
Dešavanja u Sloveniji i Hrvatskoj izazvale su velike sile posle pada Berlinskog zida. Samim tim, Beograd ne može biti optužen za rušenje bivše države. U tom kontekstu Dimić navodi pismo Vilija Vimera, potpredsednika Skupštine OEBS, nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, gde ovaj otvoreno kaže da je „doneta odluka da se ispravi greška koju je načinio Ajzenhauer kada je odlučio da se savezničke trupe iskrcaju u Normandiju, a ne na Balkan“.
- Osoba koja je svedočila u Hagu nije kompetentna, a njen iskaz je neargumentovan, čista improvizacija i zla namera – kaže akademik Vasilije Krestić. – Njene teze nemaju utemeljenje u dokumentima. Ni ona, ni Helsinški odbor, nisu dokazali da je Srbija krivac za raspad zemlje, mada su se trudili.
Krestić ovakva svedočenja ocenjuje kao „propagandne mahinacije“, i smatra da postoji ozbiljnost, za takvog svedoka koji bez dokaza optužuje stranu u sporu koja mu se ne sviđa, ne bi ni bilo mesta na suđenju. Dodaje i da su Slovenija i Hrvatska podjednako pripremale otcepljenje i da je sticaj okolnosti da je formalno prvo istupila Ljubljana. To je mogao da bude i Zagreb, jer svedočenja potvrđuju da je Tuđman govorio: „Hoćemo da rušimo Jugoslaviju, jer dok je nje neće biti nezavisne Hrvatske.“ Da je rasturanje planirano sistematski pokazuje i ideja da se pređe na konfederaciju ili asimetričnu federaciju.
- Svedočenje Sonje Biserko je ekstremna varijanta pogleda po kom je Srbija, odnosno Milošević kao njen eksponent, kriva za raspad, rat i najveći broj zločina. To stanovište traje u kontinuitetu već dugo i sada ulazimo u njegovu završnicu – slaže se Darko Tanasković, bivši ambasador naše zemlje u Vatikanu i Ankari, i član nekadašnje Komisije za istinu i pomirenje, formirane posle petooktobarskih promena 2000.
Kako kaže, cilj Komisije bio je da se objektivizuje odgovornost za rat i zločine, a ne da se brani srpska strana.
- Ipak, neki članovi, koji su zastupali stavove čiju je ekstremnu varijantu sad iznela Biserkova, nisu bili spremni za činjenice do kojih bi ona mogla da dođe, pa su je napustili. Čak su i pojedini strani eksperti odbili da sa njom sarađuju uz objašnjenje da ne žele da „učestvuju u suđenju (Srbiji) mimo suda“.
Tako se jedini pokušaj da se objektivizuje istina na Balkanu okončao.
MRZI ZEMLjU U KOJOJ ŽIVI
SVOJIM nastupom Sonja Biserko je diskvalifikovala ne samo sebe, već i stranu za koju je svedočila, i pokazala nekorektnost i mržnju prema narodu i zemlji u kojoj živi. U Hrvatskoj se takva Sonja Biserko, koja decenijama radi protiv sopstvene države, ne bi zadržala ni pet sekundi – kaže Krestić.
Povezani tekstovi
