Razgovor u Zagrebu odvija se neposredno pre nego što je Hrvatska vojska sa Armijom BiH krenula prema Banja Luci i porazila srpsku vojsku
Podržali smo vas u oslobađanju zapadne Slavonije, podržali smo vas u Oluji, ali sada vi poslušajte nas: ne dolazi u obzir podela Bosne, nema vojnog oslobađanja istočne Slavonije, poručio je RičardHolbruk hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu na sastanku u kancelariji predsednika u Zagrebu 18. avgusta 1995., deset dana nakon završetka operacije Oluja.
Stenogram tog razgovora objavljen je među hiljadama dokumenata koji su postali dostupni javnosti nakon završetka sudske rasprave po hrvatskoj tužbi protiv Srbije pred ICJ-om. Holbruk je kao pomoćnik državnog tajnika krenuo u diplomatsku ofanzivu koja će rezultirati potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH. S Holbrukom su bili general Vesli Klark i Peter Galbrajt.
On u Zagreb dolazi nakon razgovora s Miloševićem: Milošević mu je rekao da je spreman na pregovore i da priznaje da je istočna Slavonija deo Hrvatske, no to ne može javno reći. Holbruk dolazi da nagovori Tuđmana da ne preduzima vojnu akciju u istočnoj Slavoniji i traži da se tu održi status kvo dok ne reše stvar u BiH. Razgovor se odvija neposredno pre nego što je HV zajedno s HVO-om i Armijom BiH krenuo u vojne operacije prema Banja Luci, kad je vojni poraz Srbe naterao za pregovarački sto.
Kada predsednik Tuđman uzme reč, on počne govoriti o hrvatsko-srpskom dogovoru pa krene od 1918. i kaže da je Jugoslavija bila u krizi otkako je osnovana. Zatim prelazi na pitanje Banovine iz 1939. i podele BiH.
TUĐMAN: Džentlmen, vi ste veroatno upoznati s kartom NATO-a i Europske unije iz 1990. i 1993…
KLARK: Ne sećam se takve mape NATO-a.
TUĐMAN: NATO-a ili Evropske unije. To je podela između Istoka, Rusije i Zapada.
KLARK: To sasvim sigurno nije službeni NATO-ov dokument.
TUĐMAN: Ne kao službeni dokument, nego strateško razmatranje, koncept…
KLARK: Gospodine predsedniče, mogu vam reći da NATO nema nikakav strateški koncept te vrste. Vidio sam sve takve dokumente, ali ovoga tu nema.
ŠUŠAK: Ona se koristi kako bi se nas napadalo za navodne pregovore s Miloševićem. To nije naš (nejasno)…
TUĐMAN: To je mapa iz Brisela.
HOLBRUK: Molim vas, jesam li dobro shvatio o kojoj karti je reč? (..) Rekli ste da karta (salveta) koju su objavile londonske novine ne prikazuje vaše viđenje Bosne i Hercegovine i da ono što ste nacrtali Ešdaunu nije nešto što vi lično podržavate.
TUĐMAN: Svakako. Ipak, ja podržavam Henrija Kisindžera kad kaže ‘ako nismo mogli spasiti Jugoslaviju, ne možemo sačuvati Bosnu i Hercegovinu’.
HOLBRUK: Znate, Kisindžer je imao puno ludih ideja.
TUĐMAN: Ali su logične.
HOLBRUK: On nije glup, ali govori samo u svoje ime. Hteo bih to sasvim razjasniti, da bude sasvim jasno da vi i Milošević nećete deliti Bosnu. To je veoma važno. Morate biti u stanju reći predsedniku Klintonu, vrlo jasno, da delite američko viđenje regije koje uključuje Bosnu kao posebnu naciju.
ŠUŠAK: Kao posebnu državu.
HOLBRUK: …uniju, federaciju, razumemo se. Posebnu državu u UN-u, sa sadašnjim granicama.
TUĐMAN: Dragi gospodine Holbruk, nisam samo tako spomenuo sporazum iz 1939… (…) Još od sporazuma Čerčila i Staljina o fifti-fifti podeli interesnih sfera u bivšoj Jugoslaviji…
GALBRAJT: Dopustite mi da nešto kažem, gospodine predsedniče (…). Podržavamo teritorijalni integritet Hrvatske i takođe Bosne i Hercegovine. Nešto ranije pitali ste bi li takozvani sporazum, koji nikad nije postojao, bio prihvatljiv za SAD. Odgovor je vrlo jasan: nikad neće biti prihvatljivo za SAD. Mi jednostavnino nećemo učestvovati u podeli Bosne ni pod kakvim uslovima. (….)
HOLBRUK: Voleo bih da neke stvari raspravimo. Na prvom mestu, istočnu Slavoniju i Miloševića. Rekli ste da se ništa neće dogoditi u istočnoj Slavoniji u idućih nekoliko meseci, ali nakon isteka mandata UNCRO-u mogli bi preduzeti akciju.
TUĐMAN: Ako ne bude napretka u pregovorima.
HOLBRUK: Razumem. Hteo bih biti vrlo iskren, zato što vam je naša administracija poslednjih meseci davala različite signale o vojnim aktivnostima. U novembru smo tražili da ne napadate, i niste. U martu smo se složili, (?) i vi niste napali. Ali onda je rat opet počeo. A kad ste ušli u zapadnu Slavoniju, ambasador Galbrait i ja shvatili smo strateški značaj te operacije i pritiska izvršenog na Srbe, pa smo u Vašingtonu odlučno zastupali vaš stav. Gospodine predsedniče, (…) imali ste pravo na vojnu operaciju u zapadnoj Slavoniji i ja sam to uviek branio u Vašingtonu. Sećate se da smo se sreli u Londonu i tada smo se u američkoj ambasadi sreli s potpredsednikom Goreom.
Bilo je vrlo dramatično, neki su tražili da se povučete iz zapadne Slavonije, ali mi smo rekli apsolutno ne, to je vaša zemlja.
Zatim smo razgovarali o vašim aktivnostima u Livanjskom polju, i tu smo vam ponovo rekli ‘samo napred’. Javno smo rekli da smo zabrinuti, ali privatno, vi ste znali što mi želimo. Nakon toga se pojavilo pitanje Knina, Sektora Sever i Sektora Jug, Peter je bio uključen u pregovore s Babićem oko plana Z-4, bilo je puno konfuzije. Vi ste krenuli napred. To je bio trijumf u političkom i vojnom smislu. Jedini problem su izbeglice. (…)
No, gospodine predsedniče, ne mogu napraviti iskorak i u istočnoj Slavoniji i u BiH istovremeno. Usput budi rečeno, primetili ste da nisam spominjao suzdržanost u Livanjskom polju, nisam spominjao suzdržanost u zapadnoj Bosni, gde su federalne jedinice aktivne. To je druga dimenzija. Ali povlačim vrlo, vrlo strogu liniju prema istočnoj Slavoniji. Što više nam ponudite sada, što više fleksibilnosti, suzdržanosti i liderstva pokažete svetu, to će brže Hrvatska postati dеo zapadne Europe. A tamo pripadate.
Izvor: jutarnji.hr
Povezani tekstovi
