На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба у току и након акције “Олуја”, од чега 1.202 цивила
Након што су 31. јула у Загребу, СНС и агенција СЕНСЕ представили презентацију “Олуја у Хагу”, реаговао је истог дана амерички адвокат хрватског порекла Лука Мишетић, који је пред Хашким трибуналом бранио оптуженог хрватског генерала Анту Готовину, демантујући кроз седам одговора тврдње и ставове изнесене у тој презентацији.
Један од одговора му гласи: “Пресудом (ICTY) је утврђено да је укупно 44 цивила убијено од стране хрватских снага, а не 320 како је тврдило Тужилаштво, а није ни 600 као што је тврдио ХХО, а поготово не 2.000 како тврди ‘Веритас’ и Саво Штрбац.”
А шта то тврди “Веритас”?
На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба у току и након акције “Олуја”, од чега 1.202 (65 одсто) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 545 (29 одсто) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.002 особе, док се на евиденцији несталих води још 851 особа, од чега 614 цивила, међу којима 310 жена.
До краја јула 2015, у организацији надлежних институција на подручју РХ ексхумирани су посмртни остаци 914 особа (867 из групних гробница и 47 из појединачних гробница) од чега је идентификован 621. Породице су у сопственој организацији пронашле, углавном у “вртним гробовима”, и сахраниле посмртне остатке још 381 особе. На територији БиХ до краја јула ексхумирани су и идентификовани посмртни остаци 62 жртве акције “Олуја”.
“Веритас” располаже са још 270 познатих гробних места српских жртава везаних за акцију “Олуја”, а за највећи број локација подаци су добијени управо од хрватске стране. Када би се ексхумирали посмртни остаци из познатих локација и идентификовали заједно са оних 293 раније ексхумираних, број несталих би се смањио на 288.
Зашто Мишетић и многи други Хрвати упорно и манијакално покушавају умањивати број српских жртава?
Све да је тачно да је Хашки трибунал утврдио да су хрватске снаге убиле 44 цивила, поставља се питање шта је са осталима са “Веритасовог” списка?
Као прво, оптужнице Хашког тужилаштва против хрватских генерала су по првобитној верзији просторно обухваћале подручје сектора Југ (Северну Далмацију и Лику) а временски од јула до новембра 1995.
Хашко тужилаштво је, у јулу 2006, по налогу суда, “скратило” оптужницу у предмету “Готовина и други”, на начин да је одустало од прогона за дела почињена након 30. септембра 1995, те за дела почињена у шест од 20 општина обухваћених првобитном оптужницом (испале су општине Кијева, Ловинца, Полаче, Смилчића, Титове Коренице и Удбине). Дакле, злочини над Србима почињени на подручју горе поменутих општина као и цели сектор Север (Банија и Кордун са укупно 703 жртве), подручје БиХ (87) и РХ (7) нису ни били разматрани на главном претресу. А са релевантног подручја нису разматрани ни злочини почињени након 31. септембра, иако их је било све до краја 1998.
Друго питање је ко поби оне преко броја 44?
Ако их нису побили припадници ХВ, могли си их побити парамилитарне групе. А ако нису ни они, могли су их побити Срби или су могли извршити суицид. Наравно, да смо и то истраживали и ево резултата: страдалих од непријатељске стране (директне жртве) евидентирано је 1.716 лица (93 одсто), од тога 639 (37 одсто) униформисаних лица и 1.077 (63 одсто) цивила. Од стране хрватских снага (војска, полиција, парамилитарне групе), страдало их 1.665 (97 одсто од укупно страдалих од непријатељске стране), док су остали (17) страдали од ХВО (1), АБиХ (33) и од неидентификоване или комбиноване три непријатељске стране.
Жртава акције “Олуја” на српској страни које се не могу приписати директно било којој непријатељској страни (индиректне жртве), евидентирано је укупно 137 лица (7 одсто), од тога 12 униформисаних лица и 125 цивила. Униформисана лица страдала су на следеће начине: убиствима (1), самоубиство (1), у саобраћају (3), “природном смрћу” (4), у болницама (1) и под непознатим узроком смрти (2). Цивилна лица су углавном смртно страдала у избегличким колонама изазваним акцијом “Олуја”: “природном смрћу” (83), самоубиство (6), умрло у болницама (20), убиство (1), убиство из нехата (1), у саобраћају (4), на друге начине (8).
Упоређујући жртве “Олује” са укупним српским жртвама рата, произилази да је у акцији “Олуја” страдало 28 процената више цивила, односно 15 процената више жена, те да је за 28 процената страдало више цивила у доби преко 60 година. Однос горњих бројки показује да су најрањивија група били старци и жене, што најбоље илуструје карактер хрватске акције под кодним називом “Олуја”.
Елементарна пристојност сваког човека захтева макар неки вид емпатије са жртвама и њиховим породицама, а код поменутог адвоката и њему сличних очито да нема ни пристојности ни емпатије за српске жртве.
