U selu Morpolača preteće poruke kao provokacija na putokazima i kućama srpskih povratnika
OD KORONE izlečenje je nekako i moguće. Od mržnje, izgleda, nikada i nikako! U danima kad celo čovečanstvo bije bitku da zaustavi opaki virus, klica mržnje i ovog proleća nezaustavljivo isklijava iz nekih ludih glava, u nekada srpskoj Dalmaciji.
U selu Morpolača, kod Šibenika, u koje se, posle potonjeg rata, vratilo četrdesetak domaćina, osvanuli su grafiti sa ustaškim simbolima, porukama “Ubij Srbina” i potpisom “Hrvatski Vukovar”. Poruke su ispisane na putokazima. Na srpskim kućama, u ranama. Svuda, uz put, kojim prolazi šaka osedelih ljudi. Osedelih od užasa koji traje, ali se ne predaju. Ovo je, ovde, njihovo. Njihova zemlja, morpolačka, u koju baciš zrno, a ona ti vrati deset.
Ovo je, ovde, njihovo. Njihovi maslinjaci. Vinogradi. Uspomene na slave i krštenja. Veselja i pesmu koju im je Bog dao da ih hrabri i teši:
“Morpolačo, mila đedovino,
izdržaćeš, ti, moja starino.
Do povratka tvojih izdanaka…”
- Kakvi su to ljudi ako su im trn u oku nas četrdeset staraca? Ni toliko ne mogu da nas podnesu. Napadaju sad, kad je muka. Uvek tada i napadaju – beležimo ogorčenje povratnika iz Morpolače. – Ranjeni smo brigama za našu decu koja su daleko. Šta bi bilo da su ovde? To bi bilo – da ih nema!
U ovom lepom selu krajiških domaćina pre rata je živelo 389 Srba (od 407 stanovnika). “Oluja” ih je oduvala, ali korene nije počupala. Svakog leta od prve godine povratka đedova i očeva, vraćaju se njihova deca i unuci. Da osnaže korene koji im čuvaju ime. Iz kojih izviru tihe molitve da se, jednom, vrate. Da im procveta i rodi kućni prag, kao što voćke cvetaju i rađaju. Da na njemu nazdrave i ozdrave.
Proteklih godina u Morpolači na Ilindan saboruje više od hiljadu ljudi, a 2015. godine, na dvadesetogodišnjicu progona, podigli su i krst, visok šest i po metara i planirali da započnu gradnju hrama posvećenog Vasiliju Ostroškom. Poručili su tada:
- Ovaj blistavi beleg u našem otetom zavičaju je priziv i poziv vere za naš raskućeni narod, a ni u kom slučaju nekakav inat ili račun za vreme koje će, samo po sebi ako ima pravde, naći svoje mesto u istoriji.
Nije toga dana bilo ni pesme, ni jecaja. Samo su tekle suze. Ni tada, ni posle nije potekla nijedna reč mržnje. Gorčina progona zaustavlja se u grlu.
NIJE PRVI PUT
NA UDARU mržnje hrvatskih ekstremista povratničko selo Morpolača nije prvi put. I, nisu samo grafiti način obračuna sa Srbima povratnicima. Fizički napadi dogodili su se i 2016. i 2017. godine. U leto, dok su Srbi saborovali, na njih je krenula grupa sa ustaškom ikonografijom, na motorima. Sukob je izbegnut samo zahvaljujući pribranosti okupljenog srpskog naroda koji je otrpeo napad, ali i kasnije provokacije na koje hrvatska policija, po običaju, ćuti.
Milena MARKOVIĆ
Povezani tekstovi
