Porušeni spomenici na srpskom groblju u Hrvatskoj Dubici Foto: Večernje novosti
Reporteri “Novosti” u Hrvatskoj Dubici i Kostajnici, u kojima su Srbi bili većinsko stanovništvo. Pravoslavni sveštenik na Baniji za godinu dana krstiosamo 13 mališana i sahranio oko 70 duša
TAJ četvrti avgust 1995. pamtiću do kraja života. Počelo je u rano ujutro. U pola pet, dok sam izvodila kravu na ispašu, pale su prve granate. U strahu sam ostavila nesrećnu životinju na livadi, a nas osmoro smo se sakrili u podrum. Tog dana granatama su nas zasipali punih devet sati.
Ovako za “Novosti” priča Savka Petrović (58) iz današnje Hrvatske Dubice, a predratne Dubice, prisećajući se početka hrvatske akcije “Oluja” od pre 20 godina.
Savka priča kako su tog dana u zbegu njih osmoro, deca i starci, sa suprugom Nenadom, koji je ranjen vozio traktor, krenuli prema mostu na Uni, prema srpskoj teritoriji i Republici Srpskoj.
- U dvorište nam je tog dana palo tridesetak granata. Pogledajte ovu livadu, po njoj su i danas krateri od eksplozija. Na kući su nam još uvek rupe od projektila, ali najveći ožiljci su ostali na duši, jer se u svoju kuću nismo mogli vratiti do 2000. godine – priča Savka dok nam pokazuje traktor kojim su izbegli, a koji je još “u životu”, iako ne radi.
Reporteri “Novosti” posetili su nekada većinski srpska naselja i sela na Baniji u Hrvatskoj, u pograničnom pojasu uz Unu, kako bi se uverili kako Srbi danas žive i ima li ih uopšte u ovom kraju 20 godina posle “Oluje”.
BRIGA
Kako priča sveštenik Dalibor Tanasić, briga za Srbe u Hrvatskoj sada je mnogo veća iz matice Srbije od kada su na vlast došli naprednjaci i premijer Aleksandar Vučić.
Da bi saznali gde i kojeg Srbina možemo naći raspitali smo se kod mesnog sveštenika Dalibora Tanasića, koji nas je upoznao sa žalosnom slikom današnje Banije u kojoj se u krugu od 40 kilometara, nekada srpske zemlje, danas godišnje obavi svega 13 krštenja!
- U istom periodu umrlo je 70 ljudi. Ovo malo Srba što je ostalo, to su uglavnom stariji ljudi. Slika u ovim letnjim mesecima nije realna, jer je vreme godišnjih odmora, pa ljudi iz dijaspore dođu da obiđu ognjišta, groblja, ali treba doći zimi pa videti kakva je ovde pustoš – priča nam otac Dalibor.
I dok u selima u okolini Hrvatske Kostajnice nalazimo na koliko-toliko obnovljene kuće, u Hrvatskoj Dubici i selima u okolini je slika sablasna! Ne možemo se oteti utisku da bi režiser horor filmova imao savršenu scenografiju za snimanje na nekadašnjim srpskim imanjima!
Jedna od srpskih kuća nedaleko od crkve u Kostajnici Foto: Večernje novosti
Porušeni domovi obrasli šikarom, granjem i trnjem, u selima, u kojima je, po rečima Milića Rušnova, nekada sve odzvanjalo od života, danas samo muk i tišina. Nešto dalje porušeni spomenici po groblju u Hrvatskoj Dubici. Samo mestašce izgleda kao napušteno. Ulazimo i u takođe nekada većinsko srpsko selo Slabinje. Jedan od meštana, Srbin, ne želi da mu pominjemo ime, kaže da obavezno napišemo da ga najviše boli što mu penzija od 350 maraka iz Republike Srpske kasni mesec dana u odnosu na ostale penzionere iz Srpske. Priča nam kako je veliki broj Srba prodao svoje kuće Hrvatima, koji su se ovde naselili iz Žepča. Teško žive, kaže, i jedni i drugi. Preživljavaju od penzija i bave se uglavnom poljoprivredom.
- Najveći problem je kao i svuda nezaposlenost. Teška ekonomska situacija. Bezbednost je danas na dobra. Ima ponekad provokacija, ispisivanja uvredljivih grafita, polupaju nam stakla na ormariću za obaveštenja pred crkvom, koja inače ispisujemo ćirilicom i tako – priča otac Dalibor Tanasić, koji kaže da se sveštenstvo trudi da bude uz naše ljude povratnike, da oni osete da su uz njih, pa je i njima onda lakše.
Osim toga, kažu nam Srbi u Baniji, najveću snagu im daje blizina granice sa Republikom Srpskom, jer, kad im bude teško, granica nije daleko, pređu u Srpsku, malo srcu bude toplije, pa opet nazad, kući.
PREKO MOSTA UZ POTVRDU
DOK je u Kostajnici u Republici Srpskoj dosta živo, jer funkcioniše granični prelaz, nešto niže, niz Unu, most koji razdvaja Kozarsku i Hrvatsku Dubicu mogu preći samo građani koji imaju pogranične propusnice, peške ili na biciklu.
- Živim u Kozarskoj Dubici i nekoliko puta mesečno idem da posetim grobove mojih predaka u Hrvatskoj Dubici – priča nam Milić Rušnov. – Odnedavno su mi tražili da pokažem potvrdu da sam vernik katoličke crkve, a kada sam rekao da sam pravoslavac, samo su slegnuli ramenima. Sada do groblja moram preko graničnog prelaza u Kostajnici, 30 kilometara okolo.
A. MACANOVIĆ – S. MIŠLjENOVIĆ
Povezani tekstovi
