Jurica Kerbler – Od stalnog dopisnika Novosti ZAGREB
KONTEJNERA više nema na Baniji, ali ni stanova i kuća za stradale od zemljotresa. Tako otprilike izgleda obnova, tri godine posle katastrofalnog zemljotresa, a oni koji su izgubili domove samo su preseljeni iz kontejnerskih naselja u napuštene bivše hotele.
U te tri duge godine za nesrećne ljude na Baniji država je uspela da sagradi samo 30 kuća od 70 kvadrata, a mnoge zgrade koje su gotove ipak čekaju na useljenje. Potrošen je evropski novac, ali niko ne zna na šta.
Očito ulepšavanjem priča o obnovi pokušavaju da se prikupe poeni pred izbore u Hrvatskoj, a prave ljudske drame se događaju sa bivšim “stanarima” iz kontejera. Oni koji su imali svoje kuće i stanove pre zemljotresa preseljeni su u neadekvatne uslove i dalje čekaju da se njihovo stambeno pitanje reši, neki su dobili stanove, a neki su, zapravo, izbačeni na ulicu.
Zagrebačke “Novosti” donose priču Dragice Bajs, starice koja je pre zemljotresa bila podstanarka sa rešenjem o stambenom zbrinjavanju, a sada skupo da plaća iznajmljeni stan u Glini. Sa penzijom od 400 evra i kirijom od 280 evra, plus režije, njen se život pretvorio u pakao.
Neki su bolje sreće, ako su imali ugovor o najmu stana sada mogu da dobiju 300 evra za najam i 100 evra za režije, ali 77-godišnja Dragica, nažalost, ne pripada nigde. Mnogi koji su živeli u kontejnerima sada su smešteni u hotelske sobe u Topuskom, ili u domove širom Banije, pa posle kontejnera opet imaju privremeni smeštaj.
Sada je jasno da za sve neće biti izgrađeni novi stanovi, a troškovi života su sve veći. Novi ministar Branko Bačić na svakom mestu se hvali rezultatima obnove, ali je činjenica da je problem samo odložen za neko drugo vreme, jer Banija je i dalje pusto mesto gde nema mnogo života. Predugo se čekalo na rešenje, mnoge administrativne prepreke su bile za ljude koji su ostali bez krova nad glavom, a ponovo su sporni imovinsko-pravni odnosi za mnoge koji su tri zime proveli u limenim kućama, bez pravog grejanja.
Bivši ministar Radimir Čačić obnovu naziva “hudini efektom”, a raspuštanje kontejnerskih naselja marketinškim potezom, a ne objektivnim rešenjem.
- Za nesrećne stradalnike uopšte nije trebalo praviti kontejnerska naselja. Mogli su odmah na početku da budu smešteni u hotelske sobe, pa ljudi ne bi prolazili agoniju kontejnerskog života tri leta i tri zime – kaže ministar iz vlade Zorana Milanovića.
On tvrdi da su ljudi koji su izgubili dom u zemljotresu postali socijalni slučajevi sada prepušteni sami sebi. Po Čačiću, najbolje je prošla Katolička crkva, jer je koristila najveći deo evropskog novca. Bez raspisivanja konkursa obnavljane su crkve, dok su ljudi, očito, zaboravljeni.
Razbacani i ostavljeni
DO pre nekoliko dana oni koji su najviše stradali bili su zajedno u kontejnerima i televizijske ekipe su s vremena na vreme upozoravale emitovanjem snimaka na njihov teški položaj. Sada su razbacani po Baniji i mnogo teže će javnost saznati pravo stanje i muku ljudi kojima se nije moglo, ili nije htelo, pomoći posle nesreće koja ih je snašla.
Povezani tekstovi
