Нереална су очекивања да ће Хрватска одустати од предстојећег процеса пред Међународним судом правде. Истрајавање на тужби има за циљ да се Србија стално држи под притиском
САСВИМ је нереално очекивати да Хрватска одустане од тужбе за геноцид против Србије, јер лево оријентисана власт Зорана Милановића улази у другу половину мандата, када би то било политичко самоубиство. Након низа неуспеха на економском плану, Милановић би таквим покушајем отворио још један фронт у којем би све агресивнија десница пуцала из свих оружја, а иницијатива доживела неуспех.
- Оптужбе из тужбе за геноцид су обострано, и са хрватске и са српске стране, текстуално бесмислене, јер немају никакву шансу да буду доведене до пресуде, али су контекстуално веома смислене. Терају друштва да не забораве све оно што се у рату догађало, поготово ону црну страну, а таква тенденција на обе стране итекако постоји – тврди др Жарко Пуховски, политички аналитичар у Хрватској.
За Пуховског, у хрватској јавности постоји став да је истрајавање на тужбама начин да се Србија држи под притиском „као агресор“, будући да није могуће извести судски поступак којим би агресија могла и да се докаже.
- Дошло се до „другог најбољег решење“, а то је да се Србија притиска оптужбом за геноцид – тврди Пуховски.
На питање сматра ли да у будућности има икакве шансе да се у Хрватској одустане од тужбе, Пуховски каже да ће то бити вечна тема и елемент политичког притиска. Све ће у Хрватској, каже угледни професор, моћи да престане само онда ако се у Србији појави неко ко ће да прихвати одговорност за све што се догађало на овим просторима.
На инсистирању да се хрватска тужба не повуче увек се на крају сложе и хрватска десница и левица, иако у свему другом никако не могу. Док је за десницу то вечна инспирација у ширењу мржње према Србији, левица је свесна да политички односе две земље још нису такви да се реално сагледа апсурдност тужби.
И шеф хрватске дипломатије Весна Пусић, која би сигурно волела да у њеном мандату та врућа тема буде скинута с дневног реда, упорно инсистира да нема разговора о повлачењу тужбе док Србија не достави податке о несталима, а са тиме се слаже и председник Иво Јосиповић.
Ако на следећим изборима победи ХДЗ, што није немогуће, судећи по садашњој реторици Томислава Карамарка ништа се битно неће изменити или ће притисак да тужба остане бити још и већи.
Не треба заборавити ни утицај Брисела, који би могао да изврши притисак на Загреб и Београд ако би будућа европска администрација оценила да би то водило бољој сарадњи у региону. Загреб у последње време све више показује да хрватски приоритет није регион, па тако ни даља нормализација са Србијом, а то се догађа пре свега због заоштрених политичких прилика у самој Хрватској.
Агресивна десница поново је извукла џокера из рукава, „српско питање“, а на примеру ћирилице показало се као успешна формула. Да сада неко озбиљније поведе иницијативу за повлачење тужбе нашао би се у унакрсној ватри десног политичког корпуса.
Povezani tekstovi
