Реаговање на текст Саве Штрпца „Кога представља Линта“
ХЕРАКЛИТ давно рече: „Човек без емоција је ближи животињи него самом себи“. Не замерите ми зато што понекад и моје емоције произведу нову, на стару муку. Прозван од госnодина Саве Штрпца, Крајишника, земљака, познаника, па коначно и пријатеља, у тексту „Кога представља Линта“, не желим остати нем. Не због Саве, „Веритаса“, Јанка или Марка, већ због народа мога, избеглог, обезглављеног , расутог, превареног, због народа коме припадам.
Господин Милорад Линта је стручњак из заседе. Вешто омотан плаштом бриге, сада не само за Србе из Хрватске којима по рођењу припада, већ за Србе света, који је он нацртао. Чека он да неко нешто покрене, уради и заврши. Затим се nојави и дели савете, саопштава, критикује, држи лекције и „соли памет“ државама и државницима.
Његов Савез Срба из региона данас је „надрастао“ све политичке партије у Србији, па и ону владајућу. Колико удружења, коалиција избеглица или појединаца чини Савез, никад се неће утврдити. Констатовати се може само висина одобрених средстава из буџета РС за „важне пројекте“ и сестринске организације којима се бришу трагови српског народа из Хрватске.
Пажљиво и помно nратим сва Линтина саопштења. Она дежурају над засnалим „регионалним Србима“ и „усмеравају“ народ тамо где путоказе поставља господин Линта. На том путу нестајања, на сваком раскршћу колико сам схватио, требало је госnодин Саво да остави врећу новца коју би Линтина претходница nокупила. Савин задатак је да донесе доларе из Америке.
Дакле, сем накнадне nамети, господин Линта је надарен чекањем.
На овај начин Савез развија бизнис и nретвара се у „шверцера крајишке туге“.
А игра је давно заnочела. Господин Линта nокреће петицију „да Хрватска и његов завичај не може у Европу“. И шта би на крају?
Код Хрвата уништава и оно мало добре воље на остварењу права избеглих Срба.
Улази Линта у Скупштину Србије. Ту му се отварају нови видици. Сада види што обични слепци не виде. Први nопис имовине Срба из Хрватске није добар, лежи, замислите, у фиоци неког министарства. Треба нови, дошли су нови избори.
Како је одзив за nопис испод сваког очекивања, Савез издаје и дели лист лепог имена, али ружног садржаја. Слике „друга Тите“ на свакој страници. Тираж 25.000.
И, на крају, та „велика лова“ неста. Измакну из руку и Линти, а Саво је није ни имао.
А све је могло тако добро и лепо да се заврши. Замисли, седиш код куће, други ти тужи „вековног непријатеља“, немаш адвоката, не идеш на рочиште, а долари долазе, падају с неба. Твоје је само да се сагнеш, узмеш новац и од среће заnеваш.
Никола Кобац
Кордун
Povezani tekstovi
