Zašto je Crna Gora krivotvorila istinu o samoubistvu oficira JNA 1991. i šta je on zaista napisao? Podgorica pokušala da izmeni svoju nedavnu istoriju i približi se Zapadu zloupotrebljavajući tragediju na Visu
OPROŠTAJNO pismo admirala JNA Vladimira Barovića iz septembra 1991, koje je poslužilo crnogorskim vlastima da se u poslednjem trenutku distanciraju od navodnih zločina bivše zajedničke armije i približe Zapadu, čist je falsifikat! Nema u njemu ni pomena o “agresiji JNA na Hrvatsku protivnoj časti Crnogorca” ili o “prljavom ratu”.
Kako “Novosti” saznaju, oproštajno pismo koje je admiral sastavio pre samoubistva na Visu bilo je potpuno drugačije.
Naš izvor, koji za sada insistira na anonimnosti, a na Visu je bio bliski kolega admirala Barovića, iznosi:
- Lažno pismo objavila je u to vreme “Slobodna Dalmacija” i odmah je zdušno preuzeto u Podgorici radi manipulacije i admiralom i istorijskom istinom. Nesrećni Barović jeste iza sebe ostavio dve prostoproširene rečenice na papiru – lične prirode, a od kolega je tražio da ga sahrane na ostrvu Visu, tada za oficire Jugoslovenske ratne mornarice simbolu odbrane Jadrana i slobode…
Pre nego što je povukao oroz, admiral je sat i četrdeset pet minuta razgovarao telefonom sa suprugom Radmilom i ona je to zapisala u svoju svesku. Jula ove godine, kada je Filip Vujanović posmrtno odlikovao admirala Barovića, na predlog NVO “Građanska alijansa” i SUBNOR-a i Antifašista Crne Gore, obrazložen citatima iz “Slobodne Dalmacije”, supruga Radmila orden za hrabrost nije htela da prihvati.
Izvor “Novosti”, visoki oficir JNA u penziji, ogorčen je što se zloupotrebom imena pokojnog admirala prekraja i savremena istorija Crne Gore. On je u rukama držao sporno pismo i tvrdi da u dve rečenice autentičnog pisma pokojnog admirala ne stoji da je agresija JNA na Hrvatsku za njega bila čin protivan časti Crnogorca i da neće da se bori da bi uništio ljude i narod koji mu ništa zlo nisu učinili, kako se danas navodi. Nije tačan ni navodni drugi razlog zašto je digao ruku na sebe – da “ne može da podnese okolnosti da ne može ništa učiniti da spasi časnike i mornare u Puli od angažiranja protiv hrvatskog naroda i prljavog rata”, kako je prenela “Slobodna Dalmacija”, i “da je duboko protivan ratnim planovima generala Veljka Kadijevića i generala Blagoja Adžića”
Ovi lažni navodi prvo su se pojavili krajem septembra 1991. u hrvatskoj štampi, dakle u punom jeku oružanog i propagandnog rata koji je Hrvatska vodila protiv JNA. Potom su korišćeni u obrazloženju “Montenegrina” koji su još od 1996. zlatnu ribicu “iskonskog crnogorskog čojstva” tražili u admiralovoj krvi. Original pisma je sa Visa prebačen u Beograd u arhivu i našem sagovorniku nije jasno zašto nije pokazan kada je njegova zlupotreba bila u punom zamahu.
- Barović je tražio da ga sahranimo na Visu, što smo i učinili. Ipak, poslednji brod kojim je JRM napustila Vis 1. juna 1992. poneo je i njegovo ekshumirano telo – kaže naš izvor.
Smrt visokog oficira JRM od pre 25 godina ne prestaje da deli Crnu Goru. Posle retuširanja biografije časnog oficira strahuju sve njegove kolege koje su ratovale 1991-1995. a danas žive ili dolaze u državu pod Lovćenom. Kako kažu, sudbine generala Borislava Đukića i kapetana bojnog broda Pavla Pantića, koji su uhapšeni i ove godine izručeni Hrvatskoj, ne slute na dobro.
- Stav crnogorske zvanične politike danas je da je “jedini metak ispaljen u ovom ratu na koji Crna Gora može biti ponosna” onaj hitac admirala Vladimira Barovića kojim je on sebi na Visu prekratio život – nastavlja sagovornik “Novosti”. – Jedno je sigurno, admiral Vladimir Barović je bio častan čovek i oficir JNA!
Đorđe Pražić, kapetan bojnog broda u penziji, kaže za “Novosti”:
- Čitao sam navodno pismo pokojnog admirala dok sam bio u okruženju ZNG u kasarni u Divuljama 1991. Porazno je delovalo na naš moral.
Admiral Barović na službi u Puli bio je od jula do septembra 1991. Kako se seća admiral Boško Antić, tačno je da je vodio razgovore o napuštanju ljudstva i tehnike Vojnopomorskog sektora sa gradonačelnikom Pule, ali nije bio taj koji je, kako se tvrdi danas u Crnoj Gori i Hrvatskoj, “bez ijednog incidenta iselio ogroman Pulski garnizon”. To je učinjeno dosta kasnije pod komandom admirala Dušana Rakića, koji je zamenio Barovića u septembru iste godine. Barović je bio opozvan sa dužnosti komandanta Vojnopomorske oblasti Pula jer je topove obalske artiljerije uništio tako što ih je gurnuo u more. To se Beogradu nije dopalo i naređeno je vađenje oruđa iz mora. Topovi su izvađeni, a Barović je pozvan na “ribanje” u Beograd.
Kako se sećaju njegovi prijatelji, osećao se osramoćeno. Admiralu Rakiću, koji je došao da ga zameni, poverio se da razmišlja o suicidu…
- Sreo sam Barovića u Generalštabu, dva dana pre njegove smrti, odmah posle sastanka kod načelnika Blagoja Adžića, i delovao je prilično rezignirano – svedoči Antić. – Znalo se zašto je kritikovan kod načelnika Generalštaba i to mu je očigledno teško palo, mada ga je Adžić bukvalno unapredio posle tog sastanka – postavio ga je na dužnost načelnika štaba Komande vojnopomorske oblasti na Visu. To je pozicija koja pripada činu viceadmirala. Adžić ne bi unapredio oficira u čiju odanost je sumnjao, ali je poznato i da Adžić nije bio previše taktičan u komunikaciji.
POKUŠANO I SA ĐUROVIĆEM
Ove godine pokušano je sa falsifikovanjem smrti i drugog crnogorskog admirala – Krste Đurovića, koji je poginuo u helikopteru početkom oktobra 1991. u blizini Dubrovnika. I za njega su u crnogorskim novinama tvrdili da je ubijen pa ubačen u helikopter. Srećom, preživeli u udesu još su živi. I to demantuju.
POLITIČKI NEKOREKTNA SAMOUBISTVA
- Brojna samoubistva pripadnika RM i članova njihovih porodica danas su “politički nekorektna” – svedoči kapetan bojnog broda Đorđe Pražić. – Javnost treba da zna, recimo, za smrt dvanaestogodišnje Ivane Jovanović, ćerke majora JNA. Otac je sa svojom jedinicom u Divuljama bio u okruženju, a majka je dete iz Splita odvela u Križevce. I tamo je devojčica svakog dana slušala kako joj je tata zločinac, pa se decembra 1991. ubila iz pištolja. Otac nije mogao da dođe na sahranu.
Porodica pokojnog kapetana fregate Danila Zjačića, koji je stradao u Kaštel Sućurcu u septembru 1991, a umro u Lori jer Hrvati nisu hteli da mu pruže pomoć u bolnici, pokušala je da nastavi život u Splitu. Kako navodi naš sagovornik, maltretirali su ih tamošnja policija i komšije, dok sin Vitomir nije odlučio da se baci sa terase osmog sprata.
Na sličan način stradao je kapetan bojnog broda Novak Kovinić, koji se ubio u Splitu u Komandi VPO. Prethodno je čuo od supruge da mu je sin teško pretučen na ulici, a ispričala mu je i da su joj “zenge” izgazile ampule insulina koje mu je ponela u okruženje budući da je bio dijabetičar. Ubio se da njih ne bi maltretirali.
Povezani tekstovi
