LUTAJUĆE duše krajiških Srba nestalih u ratovima devedesetih našle su spokoj u podzemnoj spomen-sobi u Nušićevoj ulici 6, u centru Beograda.
Prvi memorijal poslednjem činu totalnog genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj u 20. veku napravilo je Udruženje porodica nestalih i poginulih lica “Suza”. Spomen-soba nestalim Krajišnicima biće osveštana i zvanično otvorena danas u 11 časova.
Dolazak u nju podseća na težinu borbe sa vremenom i zaboravom. Sa ulice krcate baštama kafića ispunjenih mladima koji ne pamte krvave devedesete, ulazi se u prostorije “Suze”.
Strmo stepenište vodi u tihi sumračni suteren u spomen- sobu, sa čijih zidova potresne fotografije zbegova posle “Oluje”, donacija Zorana Jovanovića Mačka, foto-reportera “Novosti”, vraćaju kao vremeplov u vreme srpske tragedije. Iz malog zvučnika, kao beskrajna molitva, odjekuju hiljade imena krajiških stradalnika bez groba.
Kao ikonostas ove kripte izgledaju nizovi portreta muškaraca, žena i dece čija je sudbina nepoznata i 26 godina posle zvaničnog okončanja sukoba. Članovi udruženja “Suza” su i ne znajući, stvorili memorijal na isti način kako je nastao izraelski Jad Vašem.
- Trenutno imamo 800 fotografija, a od 1989. je nestalo više od 7.000 krajiških Srba – kaže Dragana Đukić, predsednica udruženja.
- Iza svake slike stoji jedna porodična tragedija, jer sve dok se ostaci nestalih ne pronađu, njihovi bližnji ostaju zarobljeni u ratnom vremenu. Mnogi očevi i majke iz Krajine su preminuli uzaludno čekajući vesti o nestalim sinovima, a “deca iz kolone”, sada rasejana širom sveta, nisu mogla da dostojno sahrane nestale roditelje. Napravili smo spomen-sobu da zaborav i hrvatsko negiranje zločina ne bi po drugi put ubili srpske žrtve.
Prikupljanje svedočanstava o nestalim Srbima je pozleđivanje otvorenih rana, kažu u udruženju “Suza”.
- Otac mi je tokom “Oluje” umro na rukama, a posle 14 godina sam smogla snagu da o tome govorim. Mnogi Srbi i dalje prećutkuju tragedije zbog straha – kaže LJiljana Radinović, sekretar udruženja “Suza”.
Povezani tekstovi
