Tužbom pokušali da vrate imovinu, izgubili spor, pa duguju za suđenje
PRIVREDNI apelacioni sud u Beogradu ponovo je, drugi put, poništio prvostepenu presudu Privrednog suda, po kojoj Jugobanka nije dužna da isplati troškove sudskog postupka vođenog u Hrvatskoj od 102.000 evra, odnosno 12,8 miliona dinara, saznaju “Novosti”. Apelacioni sud nije preinačio sudsku odluku i sam presudio da Beograd Zagrebu treba da plati milionski iznos, ali je to signalizirao u svojoj presudi.
Jugobanka je sudskim putem pokušala da vrati svoju imovinu u Hrvatskoj, spor je izgubila, a sada je čekaju visoki troškovi postupka.
Naime, u martu prošle godine Zagrebačka banka podnela je beogradskom Privrednom sudu predlog za izvršenje sa predlogom za priznavanje strane sudske odluke. Reč je o odluci zagrebačkog Trgovačkog suda iz 2014, po kojoj Jugobanka mora da isplati 808.000 kuna na ime parničnih troškova u sporu s Privrednom bankom Zagreb.
Privredni sud je u dva navrata tokom 2019. presudio da ne može da prizna hrvatsku sudsku presudu, jer je u suprotnosti sa našim javnim poretkom i Ustavom, i da nema uzajamnosti u primeni Sporazuma o sukcesiji. Privredni apelacioni sud je dva puta takvu presudu poništio, tvrdeći da hrvatska presuda ne ugrožava naš javni poredak!
- Troškovi čija se naplata trenutno traži samo su prvi u nizu od oko 180 potencijalnih zahteva iz Hrvatske – upozorava Ivan Simić, koji je na čelu pravnog tima Jugobanke.
- Svi oni su nastali kao posledica postupaka vođenih u Hrvatskoj radi ostvarenja imovinskih prava srpskih preduzeća i banaka, bilo da je reč o nepokretnoj imovini ili potraživanjima koja su srpske banke imale prema preduzećima u Hrvatskoj na ime neplaćenih kredita. Hrvatski sudovi su odbili sve zahteve srpskih preduzeća, dok su srpski usvajali zahteve hrvatskih.
DISKRIMINACIJA
SIMIĆ primećuje da je Zagrebačka banka preuzela upravljanje potraživanjima Jugobanke na osnovu diskriminatorskih propisa iz 1992. i 1993. Srpski pravni poredak pak nikada nije donosio ovakve propise.
- Ako u svom pravnom poretku nemate propise na kojima počiva strana sudska odluka, pa još ako su ti strani propisi suprotni vašem društvenom uređenju, to ponižava naš pravni poredak – kaže Simić.
Povezani tekstovi
