Вечерње новости, 14.08.2019, ИЗ КОЛОНЕ ТУГЕ ДО ЈУНАКА ЗВЕЗДЕ: Борјан има живот и фудбалску каријеру за роман

Ако је синоним за голмана – чувар мреже, онда је оно што је Борјан урадио у Копенхагену, у драматичној пенал серији, прави доказ шта значи сачувати себе, мрежу и свој клуб

ЗВЕЗДА и звездаши славе ове сезоне свог новог јунака. Голман Милан Борјан буквално гураосвој тим ка групној фази Лиге шампиона. У животној причи 31-годишњег голмана Звезде има материјала за прави роман, за драму са срећним крајем.

Ако је синоним за голмана – чувар мреже, онда је оно што је Борјан урадио у Копенхагену, у драматичној пенал серији, прави доказ шта значи сачувати себе, мрежу и свој клуб.

ФИЛИП И СНЕЖАНА СУ МУ СВЕ ИСТИЧЕ често Милан Борјан колико му је важна подршка породице.
- Мени су супруга Снежана и син Филип све у животу. Најбоље у каријери браним од када имам њих. Волео бих да имам петоро деце, али ћу морати да преговорам са супругом – истиче редовно Милан кроз осмех.

Пре 24 године је са родитељима Милан Борјан био у оној тужној избегличкој колони која је бежећи из Книна покушала да спасиживе главе пред налетом хрватске “Олује” и ратног злочина који је подсећао на страхоте из Другог светског рата.

- Морали смо да одемо из Книна. Доселио сам се с породицом као дечак у Београд. Ту сам живео пет година, у новобеоградском Блоку 64. Хтели смо да идемо даље. Отац је поднео захтеве за визе Зимбабвеа, Америке, Канаде и Аустралије. Моји су изабрали Канаду и нису погрешили – често је претходних година вртео филм Борјан.

Своје корене, родни град и клуб за који је навијао никада није заборавио. После утакмице са Арсеналом у Лиги Европе пре две године је добио на поклон заставу “Делије Книн”. И данас је чува као посебну амајлију.

Прве фудбалске кораке направио је у Динари из Книна, као нападач, али је због оца који је био голман, стао међу стативе и ту остао до данас. Прве озбиљније наступе направио је као 16-годишњак, избеглица, у Радничком са Новог Веограда, где га је деда одвео на први тренинг и где је заправо постао “јединица”.

Онда је уследио одлазак у Канаду и занимљив контакт који га је, као момка од непуних 17 лета, одвео у славну аргентинску Боку јуниорс, одатле у Национал из уругвајског Монтевидеа, па убрзо и у редове другог аргентинског великана, Ривер Плату.

- Славни тренер Данијел Пасарела је у невреме променио стручни штаб, довео новог тренера голмана који је опет довео свог чувара мреже и пропао ми је уговор са Ривером, али било је то сјајно искуство – присећао се недавно Борјан у разговору за домаће медије.

Од Боке и Ривера, па до одлуке да “батали” фудбал. Истицао је Борјан како је мало фалило да промени професију, али га је поколебао један сусрет са Ранком Стојићем односно долазак у београдски Рад 2009. године. Тренер Марко Николић га је сјајно прихватио, а дресови турског Сиваспора, Лудогореца, нишког Радничког и Црвене звезде, које је облачио у последњих десет година су још једна прича за себе. Прича Милана Борјана.