U RATNOM paklu Vukovara redakcija “Novosti” izgubila je dvojicu izveštača – Milana Žegarca (44) i Jusufa Čehajića (50). Poginuli su u razmaku od pet dana.
Žegarac, naš izveštač od početka sukoba u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu, stradao je 7. oktobra 1991, najverovatnije od snajperskog metka koji ga je pogodio u vrat na raskrsnici Hercegovačke i Trpinjske ulice u Vukovaru, na “ničijoj zemlji”, na desetak kilometara od centra. Tu, gde su se već nedeljama odvijale žestoke borbe.
Nije bilo dana da Žegi, kako su ga kolege oslovljavale, iz bačkog mesta Odžaci gde je živeo, ne pređe preko Dunava da donese “Novostima” priču o stanju na ratištu. Taj kobni dan i danas, tri decenije docnije, u svežem je sećanju Branislavu Gulanu, tadašnjem izveštaču “Borbe”, sa kojim je Žegi često automobilom prelazio most preko Dunava kod Bogojeva. Za to nesrećno jutro nisu imali dogovorenu stanicu za odlazak na slavonsku stranu.
- Svejedno, navratio sam po njega, ali su mi u kafani “Blek end vajt” u Bogojevu, gde su se novinari okupljali, čuo da je on sa borcem i vodičem iz Dalja Miroslavom Jokićem već otišao na ratište. Ubrzo, pošto sam pristigao za njima, čuo sam da je poginuo jedan novinar! Pomislio sam da je to neko od stranih izveštača koji su krenuli na Trpinjsku cestu u vreme kada i Žegarac i Jokić. Ubrzo se, nažalost, ispostavilo da je na licu mesta usmrćen naš Žegi, a njegov ranjeni vodič preminuo je na putu za somborsku bolnicu – priseća se Gulan za “Novosti” ovih potresnih detalja.
Žegarac je izveštavajući za naš list sa ratišta, zavoleo fotografiju. U tajne zanata su ga uputile kolege foto-reporteri koji su tog kobnog dana pokušali da ga odgovore od ideje da okolo, kroz kukuruze, on i vodič Jokić zaobiđu prvu liniju, i nađu se direktno na ničijoj zemlji, na meti snajperistima. Žegi je samo odmahnuo rukom i otišao u nameri da za “Novosti” napravi ekskluzivnu sliku i napiše što verodostojniji izveštaj o borbama za Vukovar. U tom naumu presrelo ga je snajpersko tane. NJegovo telo, pod kišom metaka sa hrvatskih položaja, tek sutradan uspeo je da izvuče Zoran Milanović, vojnik na redovnom odsluženju roka u JNA. Milan Žegarac počiva na mesnom groblju u Odžacima.
Pet dana kasnije, u “Novosti” je stigla nova crna vest – naš kolega, specijalni izveštač sa slavonskog ratišta, Jusuf Čehajić Čeha, poginuo je u svom dvorištu u trenutku kada je izašao do česme da natoči vodu. Pričalo se da prkosno nije želeo da se sklanja u podrum ni u jeku najžešćih borbi i granatiranja. Bio je sam kod kuće, supruga mu je bila u bolnici, na radnom mestu.
Jusuf nije stigao da tog kobnog dana pošalje svoj poslednji izveštaj. NJegova supruga Nada drhtavim glasom javila je u redakciju da je 12. oktobra u 10 sati u dvorište pala granata i pogodila Jusufa u grudi. Snažna detonacija porušila je zid a Čehu je odbacila u podrum.
Sahranjen je najpre u zajedničku grobnicu kod bolnice, pod rednim brojem 186. Kada je oružje najzad zaćutalo, a tromesečni rat okončan, njegovi posmrtni ostaci preneti su u porodičnu grobnicu u Vukovaru.
MEMORIJAL U VAŠINGTONU
IMENA dvojice kolega iz “Novosti”, Milana Žegarca i Jusufa Čehajića, uklesana su na spomeniku poginulim novinarima iz celog sveta u Vašingtonu, na platou prekoputa Bele kuće i Linkolnovog memorijala.
Jovanka Simić