Haški sud oslobađanjem hrvatskih generala pogazio istinu i pravdu, ali započeti procesi se nastavljaju.Presuda ne utiče na vraćanje imovine, stanova, obnovu kuća, penzije i zdravstveno osiguranje
NAJVEĆI propust Apelacionog veća Haškog tribunala koji je izbrisao kazne hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču je potpuno ignorisanje „brionskih transkripata“.
To tvrdi profesor međunarodnog krivičnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić.
- Oni su oslobođeni uprkos tome što su postojali jaki dokazi, kao što su „brionski transkripti“, koji su u suštitni bili deo nacionalnog projekta – objašnjava Škulić. – Civili su ubijani, i Srbi nisu imali drugog izbora sem da napuste Hrvatsku. Bilo je i bizarnih pokušaja da se predstavi da su je oni u stvari dobrovoljno napustili.
Presuda, koliko god bila nepravedna za Srbe proterane iz Hrvatske, ne bi trebalo da utiče na dugove zvaničnog Zagreba. Bar se proterani tome nadaju.
- Kakva god da je, ova presuda ne utiče na aktivnosti koje su do sad bile u toku: vraćanje imovine, stambeno zbrinjavanje, obnovu kuća, penzije, zdravstveno osiguranje – kaže direktor Veritasa Savo Štrbac. – Sve ide po dosadašnjem toku stvari. Da je presuda bila osuđujuća, procenjivali smo da bismo lakše došli do imovinskih, ličnih i političkih prava, onih koji do sada nisu bili u našoj funkciji.
Štrbac kaže da ova negativna presuda nije ukinula nijedno pravo, ali nije nijedno novo dala. Ali, da je bila osuđujuća i kvalifikovana kao udruženi zločinački poduhvat, svakako bi mogla da ubrza da prognani brže ostvare i povrate neka svoja prava.
- Hrvatskoj bi, verujem, u tom slučaju bilo naloženo da ispravi neke stvari i da prestane da smatra „Oluju“ najsvetlijom i najblistavijom tačkom u novijoj istoriji. Očekivali smo i da će Evropska unija drugačije gledati Hrvatsku, ali sada će joj vrata biti još šire otvorena.
Zanimljivo je da je Zagreb sve do aprila ove godine bio, kako su to izjavljivali zvaničnici Hrvatske, „talac topničkih dnevnika“.
Ova artiljerijska dokumetacija trebalo je da potvrdi da je hrvatska vojska prekomerno granatirala Knin. Tačnije, haško tužilaštvo tražilo je od Zagreba više od 100 ovih dokumenata.
Međutim, državni vrh se, uključujući i predsednika Ivu Josipovića, branio da je „greška sa dnevnicima učinjena još pre desetak godina, kada je očito omogućen pristup dokumentima nekim ljudima koji si to zloupotrebili“.
- Mi to verovatno ne možemo da popravimo – rekao je predsednik Hrvatske. I poverovali su mu i Haški tribunal i EU.
U crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu Asocijacija izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske i Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“ još jednom su odali poštu poginulima.
Većina ćuti, a oni što progovore demantuju da u Kninu nisu stradali civili.
- Pa, prva granata je ubila našu Anu Tomić, balerinu iz Knina, a druga Momčila Marjanovića, ključara sefa banke – kaže jedan „kolonaš„. – Da nisu oni nosili puške?
- Petak mi je bio tako težak, da nisam mogao da dođem sebi – kaže jedan od organizatora skupa Čedomir Marić, kome je u „Oluji“ ubijen sin jedinac. – Od Srba u Hrvatskoj niko ne progovara. Sakrili su se u kućama, dok komšije slave. Svi oni komentari koji su otišli u svet povredili su me više nego sve ostalo. Ostalo nam je još 995 žrtava koje nisu pronađene, ni sahranjene kako treba. Na severu Dalmacije iskopavanja još nisu ni počela. Hag je vršio neke ekshumacije, ali za svoje potrebe.
Krajišnici, opet u koloni, izlaze iz crkve. I tako, idu do obližnje spomen-ploče svim žrtvama rata da polože vence. Na jednom od venaca, poruka:
- „Sećanje na srpske žrtve Oluje koje Haški tribunal ne priznaje“.
Povezani tekstovi
