Mnogi će se u Hrvatskoj postideti kada se završi ovaj sudski proces
STIDIM se što sam Hrvat” telefonom mi je nekoliko puta ponovio Ivica iz Splita nakon prvog dana suđenja Kapetanu Draganu pred Županijskim sudom u Splitu.
Na pitanje zašto, objašnjavao mi je da su mu hrvatski novinari koji su bili prisutni u sudnici rekli da je optužnica, koju su iznosile dve tužiteljke, Živana Beroš i Sanda Pavlović Lučić, običan pamflet. Ako nisu za skoro jedanaest godina od otvaranja istrage i njegovog hapšenja mogli pronaći kvalitetnije dokaze, mnogo bi poštenije bilo da ovakvu optužnicu nisu ni podigli, objašnjavao mi je Hrvat Ivica.
A Ivica nije čovek koji simpatiše Srbe i Kapetana Dragana, pošto je i sam u jesen 1991. “okusio” vojni zatvor u Kninu.
Iste večeri sam na HTV u emisiji “Tema dana”, posvećenoj početku suđenja Kapetanu Draganu, slušao komentare istoričara Ante Nazora, direktora Hrvatskog dokumentacijskog centra Domovinskog rata, i admirala u penziji Davora Domazeta Loše.
Istoričar je Kapetanovu krivicu video u nespornoj činjenici o njegovoj umešanosti u rat u RH, podsećajući da je počeo sa kampom za obuku paravojnih jedinica u Golubiću kod Knina, da je u nekom izveštaju iz juna 1991. naveo da je cilj da SAO Krajina bude deo Srbije i da je direktno sarađivao sa Službom državne bezbednosti Srbije. Podsetio je kako je i na Međunarodnom sudu pravde potvrđeno da su tada centralističke velikosrpske snage želele zadržati Jugoslaviju ili krnju Jugoslaviju, zapravo “veliku Srbiju”. Pokazivao je i neke srpske dokumente koji nedvosmisleno potvrđuju da je Vasiljković 24. jula 1991, na sastanku u Šamarici, gde se planirala akcija “Žaoka”, čiji je cilj bio proterati Hrvate s područja Banije i Pounja, “imao zadnju reč”.
Penzionisani admiral je objašnjavao “da su Vasiljković i te jedinice proizašle iz jednog dugoročnog plana čija je priprema trajala pet godina”, koji se temeljio “na izvanrednim prilikama”. Vasiljković je sudelovao i u onom delu plana koji se zvao “puzajuća agresija” na Hrvatsku i koji je bio zasnovan na “doktrini velikosrpskih osvajanja do zamišljene granice Virovitica -Karlovac -Karlobag”, koju je vodio potpukovnik Radovan Radinović. To je bila bitka u prostoru, odnosno upotreba terorizma, čija je doktrina bila očistiti prostor sela, što je prvi put testirano u Glini, gde je bio kapetan Dragan, zaključio je admiral Domazet.
Doktor istorijskih nauka i penzionisani admiral očigledno nisu ni pročitali optužnicu, a ako i jesu, onda nimalo ne razumeju pojam krivične odgovornosti.
Naime, Kapetan nije ni osporavao da je učestvovao u ratu na području sadašnje Hrvatske, a tadašnje RSK braneći “svoju jedinu domovinu Jugoslaviju” na koju su agresiju “počinili domaći izdajnici i strani plaćenici”, koji se sad, za razliku od njega agresora, zovu branitelji, čime je želeo poručiti celom svetu da niko ne može biti agresor prema svojoj državi.
Istoričar i penzionisani admiral, iako nisu pravnici, morali bi barem toliko znati da se Kapetanu ne stavlja na teret ni agresija na Hrvatsku ni saradnja sa Službom bezbednosti Srbije ni obuka u kampu u Golubiću ni planiranje akcije “žaoka” kao ni “puzajuća agresija”, već tri konkretna događaja: mučenje, zlostavljanje i likvidiranje zarobljenih pripadnika hrvatske vojske i policije u junu i julu 1991. na Kninskoj tvrđavi i u februaru u kampu “Alfa” u Bruškoj kod Benkovca, te oštećivanje i uništavanje civilnih objekata, progon stanovništva, pljačkanje imovine i ubijanje jednog civila i jednog novinara prilikom napada na policijsku stanicu u Glini, prigradsko naselje Jukinac i sela Gornji i Donji Viduševac u julu 1991.
Te inkriminacije su se nalazile i u hrvatskom zahtevu za ekstradiciju, odakle su preuzete i u odluku australijskog suda o ekstradiciji. Pošto je opšteprihvaćeno pravilo u međunarodnom pravu da se ekstradiranoj osobi može suditi samo za dela obuhvaćena ekstradicionim aktom, onda je potpuno jasno da ni u Kapetanovom slučaju ne sme doći do proširenja optužnice na neke druge inkriminacije.
Interes medija za početak suđenja, kao i prisustvo u sudnici predstavnika država čiji je državljanin, Australije i Srbije, garancija su da će suđenje biti transparentno i da će se poštovati proceduralna pravila, što uključuje i pravo na fer i pošteno suđenje. A pošto sam upoznat i sa dokazima i optužbe i odbrane, mogu ponoviti ono što sam nakon podignute optužnice u ovom istom listu napisao i u januaru ove godine – prikupljeni dokazi protiv Kapetana nisu bili dovoljni ni za optuženje, a kamoli za osuđujuću presudu.
Kao ni tada, ni sada ne tvrdim da osuđujuća presuda neće biti doneta, bar u prvom krugu suđenja. No, uveren sam da će se na kraju suđenja Kapetanu Draganu i još neko u Hrvatskoj, osim Ivice, zasramiti.
