Predsednik zagrebačkog Županijskog suda Ivan Turudić dospeo je u udarne vesti u mnogim medijima u regionu javno iznesenom sugestijom da se u hrvatski Krivični zakon “ugradi delo poricanja karaktera Domovinskog rata”
PREDSEDNIK zagrebačkog Županijskog suda Ivan Turudić, prošle nedelje je dospeo u udarne vesti u mnogim medijima u regionu javno iznesenom sugestijom da se u hrvatski Krivični zakon “ugradi delo poricanja karaktera Domovinskog rata” s propisanom kaznom od tri ili pet godina zatvora za teze poput onih da Domovinski rat nije bio odbrambeni, da nije bila agresija nego građanski rat i da cilj “Oluje” i drugih operacija nije bilo oslobađanje nego etničko čišćenje.
Oni koji podržavaju inicijativu sudije Turudića, pozivaju se na slične zakone u Francuskoj i Nemačkoj – Francuska u svom krivičnom zakonu sankcioniše poricanje ratnih zločina u Alžiru, a Nemačka poricanje Holokausta.
Ko je Ivan Turudić?
Rođen je 1962. u Lugu Gradinskom nedaleko od Virovitice. Diplomirao je na zagrebačkom Pravnom fakultetu kod profesora Zvonimira Šeparovića na temu Međunarodni terorizam. Učestvovao je u Domovinskom ratu, koje, prema Registru branitelja, iznosi 504 dana provedena u “borbenom sektoru”. U vreme kada je Šeparović bio ministar pravosuđa (1999-2000), Turudić mu je bio pomoćnik. U tom vremenu je i napisana tužba Hrvatske protiv SRJ za agresiju i genocid. Turudić je 2012. osudio Ivu Sanadera zbog ratnog profiterstva, uzimanja mita i zloupotrebe položaja i ovlašćenja na deset godina zatvora.
Turudić je sudio i hrvatskom vojniku Veliboru Šolaji zbog ubistva starije neidentifikovane ženske osobe u akciji “Medački džep”. U toku suđenja, njegov saborac, Josip Mršić, priznao je da je on prvi ispalio metak iz pištolja u staricu nakon što ga je pogledala “izrazom teške mržnje”, a zatim je i Šolaja u nju ispalio “kratki rafal ili dva-tri pojedinačna hica iz automata”, što su potvrdila i dvojica njihovih saboraca. Tužilaštvo je reagovalo tako što je vrlo brzo protiv Mršića otvorilo istragu zbog osnovane sumnje da je u stariju žensku osobu “zajedno s Veliborom Šolajom pucao iz svog osobnog naoružanja te su je tako usmrtili”. I kada se, po uobičajenim načelima krivičnog postupka, očekivalo da se postupci spoje i donese jedinstvena presuda, pretresno veće, pod Turudićevim predsedavanjem, u junu prošle godine, Šolaju oslobađa optužbe, uz obrazloženje da “nije precizno utvrđeno vreme kada je zločin počinjen, niti je pronađeno oružje kojim je izvršeno ubistvo”. Pošto se Turudić javno hvali svojim učešćem u Domovinskom ratu, možda u toj činjenici i leži odgovor na ovu i mnoge slične presude “hrvatskim braniteljima” za zločine počinjene nad Srbima.
Pošto ova Turudićeva sugestija dolazi nakon što je MSP odbio tužbeni zahtev Hrvatske da je Srbija nad Hrvatima u ratu devedestih, kojeg oni nazivaju “domovinskim”, izvršila genocid, uz konstataciju da JNA nije mogla izvršiti agresiju na sopstvenu teritoriju, onda je mala šansa da je odobri međunarodna zajednica, a samim tim i da dođe u saborsku proceduru kao zakonski predlog. Još je manja šansa da neko zakonskom odredbom sankcioniše tvrdnje da je “Oluja” etničko čišćenje jer je MSP februarskom presudom upravo i konstatovao “da je hrvatsko političko i vojno rukovodstvo bilo svesno da će operacija “Oluja” izazvati masovan egzodus srpskog stanovništva; da su u izvesnoj meri zasnovali svoje vojne planove na takvom egzodusu koji nije smatran samo verovatnim, već i poželjnim” (paragraf. 479).
A pre nekoliko dana je i nemački predsednik Joakim Gauk hrvatskoj predsednici rekao da je: “građanski rat u bivšoj Jugoslaviji naneo rane koje sporo zaceljuju.” Kada bi prošla Turudićeva inicijativa i nemački predsednik bi se ubuduće morao suzdržavati od ovakvih izjava, jer bi u protivnom mogao biti osuđen za “poricanje karaktera Domovinskog rata”.
Sva je prilika da je Turudić ovom izjavom ipak krenuo u predizbornu kampanju s ciljem da na predstojećim parlamentarnim izborima, za koje se veruje da će se održati pre vremena, s ciljem da doprinese pobedi koalicije oko HDZ i da sebi obezbedi ministarsku fotelju.
Zaigrao je na dobitnu kombinaciju – dodvoravanja polumilionskoj masi veterana i Katoličkoj crkvi – po kojoj je na nedavnim predsedničkim izborima i Kolinda pobedila.
