ХРВАТСКА је у размаку од шест дана обележила два јубилеја – 25. јуна дан државности и 1. јула дан уласка у ЕУ.
У вези са првим јубилејем пажњу ми је привукао новински чланак “Што се све променило у 25 година самосталне Хрватске?” објављен на сајту www.24sata.hr: “Хрватска је земља знања. Број неписмених смањио се са три на 0,8 процената. У туризму смо најбољи на Медитерану. Током рата све је стало, а данас је број ноћења повећан са 10 на 66 милиона. Број запослених је пао, као и број становника, а цене хлеба, кафе и горива нарасле. Шта смо све остало направили у последњих 25 година самосталне државе, сазнајте у видео-специјалу”, из којег дознајемо да је број становника опао за 499.376, број општина се повећао за 326, број запослених је мањи за 124.117, највиши планински врх је нарастао за један метар, а број острва се повећао за 56.
Могу разумети и пад броја становника (у тој бројци је више од 400.000 прогнаних Срба) и броја запослених (живимо у време рецесије) и повећања општина (овај маневар је изведен ради ухлебљења заслужних “домољуба”), али никако не могу разумети да је за четврт века планински врх (Сињал на Динари) нарастао за цели метар, а број острва на Јадрану да се повећао за чак 56, тим више што у том раздобљу на овим просторима није било већих тектонских поремећаја.
А за годишњицу другог јубилеја, већина медија се присетила дана од пре три године када су “Ода радости” и подизање европске заставе на Тргу бана Јелачића у Загребу симболично обележили улазак Хрватске у ЕУ и поруке коју је том приликом грађанима Хрватске послао тадашњи премијер Зоран Милановић: “Хрватска је изабрала бити мост према бољој будућности регије којој су проевропске тежње, уз највише стандарде заштите мањинских националних права, најефикасније средство за превладавање прошлих траума… На нама је да пружимо руку земљама из регије у што бржем усвајању европских критерија. С тим земљама и народима повезују нас нераскидиве споне, међу којима је најузвишеније заједништво у антифашистичкој борби током Другог светског рата”.
Тога дана на Тргу бана Јелачића био је постављен и трансформатор Николе Тесле као пример “изузетног хрватског стваралаштва”, док се сам Тесла нашао први на Милановићевој листи “највећих личности хрватске културе и науке” с којима Хрватска улази у ЕУ.
Скоро сви медији у региону пренели су и податке Хрватске господарске коморе (ХГК) из анализе трогодишњег искуства чланства Хрватске у ЕУ: “Пре уласка Хрватска је била на 61 процената просека ЕУ по развијености, а данас је на 58 процената. Неразвијеније су у ЕУ једино Бугарска и Румунија, која би нас с обзиром на убрзани раст могла претећи у овој или идућој години … Хрватска је друга најлошија чланица по стопи незапослености те трећа најлошија по стопи активности и запослености”.
Између та два јубилеја, Сигурносно-обавештајна агенција (СОА) на својим интернетским страницама објавила је јавни извештај о свом раду у протеклој години у којем се истиче: “Исказивање великосрпског и четничког екстремизма на подручју РХ замећено је међу млађом популацијом што посебно забрињава. Међутим, претња од њега је ограничена јер нема организацијску нити бројчану снагу у РХ”.
Дакле, упркос све већем броју отворених симпатизера националистичког и неоусташког екстремизма у држави Хрватској, о чему говори и документарац француско-немачке телевизије Арте, СОА примећује пораст “великосрпског и четничког екстремизма” и то међу млађом популацијом, који и није нека претња јер нема ни “организацијску нити бројчану снагу”.
Па шта то онда забрињава СОА? Можда број преосталих Срба у Хрватској после завршних акција етничког чишћења “Бљесак” и “Олуја” половином деведесетих прошлог века. Очито да “коначно решење” српског питања у Хрватској, које је по Туђмановој визији и плану са почетка деведесетих подразумевало свођење Срба испод три процента, још није реализовано. Посебно је цинична тврдња СОА о порасту “великосрпског и четничког екстремизма” међу млађом популацијом, када се зна да је њихово учешће у српској популацији у Хрватској сведено на занемарљив број.
Обећања дата уз Теслин трансформатор пре три године на Тргу бана Јелачића у Загребу о заштити мањинских националних права и пружању руке земљама из регије у што бржем усвајању европских критерија претворило се у своју супротност – српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија, а највећа препрека отварању првих поглавља Србији на путу ка ЕУ је управо Хрватска.
А већина Теслиних сународника, и три године по уласку Хрватске у ЕУ, и даље живи у мраку.
Саво Штрбац, Документационо-информациони центар “Веритас”
