Da li oslobađanje generala Momčila Perišića može da utiče na proces protiv Hrvatske. Čeka li ga suđenje za odavanje državne tajne Amerikancima
OSLOBAĐANjE Momčila Perišića odgovornosti za granatiranje Zagreba početkom maja 1995. godine, a samim tim i Vojske Jugoslavije, neće mnogo uticati na raspodelu snaga između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.
Štaviše, moglo bi se reći da su Beograd i Zagreb – na početku. Jer, pre nekoliko meseci, Haški tribunal je oslobodio Antu Gotovinu, Ivana Čermaka i Mladena Markača odgovornosti za zločine u “Oluji”.
- Mi smo očekivali osuđujuće presude za hrvatske generale, a oni za generala Perišića – kaže “Novostima” član našeg pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde Savo Štrbac. – A svi su oslobođeni. Ipak, za zločine nad Srbima u Hrvatskoj Hag nikoga nije osudio, dok je Milan Martić osuđen za granatiranje Zagreba, a ima i mnogo onih koji su osuđeni za zločine u Sarajevu i Srebrenici – one za koje drugostepeno veće nije našlo dovoljno dokaza kako bi osudilo Perišića.
Naime, veće kojem predsedava predsednik Tribunala Teodor Meron utvrdilo je i da Perišić nije imao efektivnu kontrolu nad VRSK početkom maja 1995. godine, kada je granatiran Zagreb. Za ovo granatiranje osuđen je Milan Martić, a iz presretnutih razgovora Perišića i nekadašnjeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića vidi se da je u njemu učestvovao i Milan Čeleketić.
U ovim transkriptima jasno se vidi da je zvanični Beograd bio protiv granatiranja Zagreba.
Milošević: To bi trebalo da kažeš Čeleketiću, da on treba da bude spreman da se sastane sa prekidom neprijateljstva, umesto da gađa. A šta će posle da radi?
Perišić: A što će? Sada, a… Ništa.
Milošević: Mi ćemo ga, časna reč, uhapsiti, ako slučajno to počne da radi! Pa bilo bi dobro da, ako možeš, vidiš sa Čeleketićem da oni ipak ne bi trebalo da se ponašaju kao histerične žene, nego da se ponašaju kao ozbiljni ljudi.
Perišić: Međutim, on je sve odradio tako kako je onaj naredio, znate…
Milošević : Ne bi trebalo da rade odmazdu nikakvu, to im zabrani strogo!
Šta Perišića čeka po dolasku iz Haga? Hrvatska ga je optužila za granatiranje Zadra, a pre nego što je otišao u Holandiju, bio je akter jedne od najvećih špijunskih afera na ovim prostorima, ali slučaj nikada nije do kraja rasvetljen.
Naime, 2002. godine je otkriveno da je predavao poverljiva dokumenta sa oznakom “vojna tajna” američkom obaveštajcu i diplomati Džonu Nejboru, zbog čega je uhapšen. Započeti proces protiv Perišića prekinut je njegovim odlaskom u Hag, ali povratkom bivšeg načelnika GŠ VJ u Srbiju javlja se mogućnost da taj slučaj bude aktuelizovan.
Javnost je prvi put saznala za Perišićeve nezakonite radnje 14. marta 2002. godine, kada je on uhapšen u motelu “Šarić”, gde se sastao sa Nejborom. Kontraobaveštajna služba je obojicu odvela u pritvor pod sumnjom da su izvršili krivično delo špijunaže i odavanje vojne tajne. Pored njega uhapšeni su Miodrag Sekulić, potpukovnik vojske i Vladimir Vlajković, civil iz Obrenovca. Amerikanac se očekivano pozvao na diplomatski imunitet, pa je ubrzo pušten.
Već sledećeg dana hitno je održana sednica Vlade na temu afere Perišić, koja je završena ocenom tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice da je akcija bezbednosnih jedinica bila u okviru domaćih zakona. I pored teških optužbi, Momčilo Perišić je sa ostalim optuženi pušten na slobodu, jer je vojni istražitelj rekao da “nema zakonskih razloga za određivanje pritvora”. Suđenje je ipak bilo nastavljeno, ali uz mnogo manju pažnju javnosti. Odlazak Perišića u Hag 2005. godine ostavilo je ovu aferu nerešenom.
Povezani tekstovi
