D.I.C. Veritas

Vesti, 10.10.2017, Kapetan Dragan Vasiljković – između mita i istine (2): Legenda o srpskom Če Gevari

Posle članka o Kapetanu Draganu, koji je iz Australije začas obišao svet, sasvim se moglo očekivati da se neko u Hrvatskoj doseti da bi procesuiranje Srbina Vasiljkovića i kasnija osuda, još po mogućnosti za ratni zločin, bila od izuzetne političke koristi, kod kuće i napolju – kao “overa” svih prethodnih, promašenih i nepromašenih poternica. Dokaz tome je i optužnica sama. Od tri inkriminacije, jedna, i to vrlo ozbiljna (Bruška), otpadne, jer je jedini svedok izmenio iskaz.

Uloga lidera radikala

Otkud onda ovolika gužva oko Kapetana Dragana? Za to Dragan Vasiljković može da “zahvali” ne Hrvatima, već pre svega propagandi režima Slobodana Miloševića. Vasiljković je za vreme rata na Balkanu još kao Kapetan Dragan proglašen legendom. Od njega je načinjen mit. Postojao je čak i strip o njemu, po kome mu Kraljević Marko ni na Šarcu nije dobacivao ni do kolena, a Miloš Obilić bi bio srećan da ga Kep šalje po burek i duvan.

“Dolazi Kapetan Dragan”, “Kapetan Dragan oslobodilac”, Srpska dika i ponos, “Srpski Če Gevara”, “Duh koji hoda” bili su samo neki od naslova o njemu, a sve u službi utehe i podizanja morala zloupotrebljenog naroda Srpske Krajine koji će četiri godine kasnije biti izdan do kraja.

Makijaveli bi oberučke dočekao ideju da se legenda o nekome ovako razmontira. Jedni ga naprave velikim, a ti mu dođeš glave. Jednostavno je: Kapetan Dragan je najpoznatiji Srbin koga su se u Hrvatskoj dočepali. Nije više ni važno šta je počinio.

I samo njegovo krivično gonjenje, bez obzira na osudu, u političkom smislu je dalekosežnije nego da su gonili nekoga optuženog za mnogo teže zločine, ali znatno manje poznatog. I još je bio strani državljanin. I prvi Ozi izručen za ratni zločin. Sve poen do poena.

Paprena cena slave

Kapetan Dragan jeste, po svemu, bio dobar (lokalni) komandir, strog i disciplinovan vojnik, jeste uveo red u jedinice kojima je komandovao, jeste kažnjavao – i zatvarao – i Srbe uhvaćene u prekršaju. To su mi svedočili oni koji su bili s njim. Ali, u isto vreme, Kapetan Dragan je bio hvalisavac – ostao je takav i do dan-danas – čovek drzak i spreman da se šepuri i gura do kraja ako smatra da je u pravu.

Ona već čuvena rečenica upućena stranoj novinarki: “Ako vam kažem ko sam, moraću da vas ubijem” nije bila ništa drugo nego teatralno preterivanje. U njegovom slučaju i ne mnogo pametno, jer će mu tu rečenicu kasnije po novinama i sudovima uzimati kao važan dokaz njegove “krvoločnosti”.

Dragan je i šarmer, vešt da se predstavi u najboljem svetlu. Ali i grub i neotesan – po potrebi. I jeste, mnogo je voleo devojke. I umeo da ih osvoji. Sklon svirci i pesmi. I u ratu, puške u soške, pa gitaru u ruke. Dušu dalo da se legenda o njemu dalje hrani i naduvava. Rezultat: ceo iskonstruisani mit o njemu napravio ga je u javnosti – i kod Srba i kod Hrvata i šire među narodima i narodnostima – daleko većim i važnijim nego što jeste bio. I to je cena koju Dragan Vasiljković plaća sada.

Prilikom prvog sudskog pretresa o izručenju, u Australiji je boravio Savo Štrbac, osnivač Veritasa, čovek koji se, i sam nekad sudija, izvanredno razume u pravosuđe, a svakako u političko, i svakako u hrvatsko. Došao je i koju godinu kasnije, i tada mi izneo uverenje da bi Dragan “trebalo da se preda”, da ne čami ovde u zatvoru, pošto je tamo “atmosfera promenjena i teško je izreći iskonstruisanu presudu jer će ona pasti na višem stepenu”. I zato što je i sudstvo u Hrvatskoj pod budnijom pažnjom međunarodne javnosti. To Štrpčevo uverenje sada je na praktičnoj proveri, na putu do odlučivanja o žalbi.

Gde je, dakle, počeo pad Dragana Vasiljkovića? On mi je tvrdio da je nalog za njegovo izručenje “osveta” Grejema Bluita, bivšeg zamenika javnog tužioca u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Njemu se nešto (a zna se i šta) zamerio kad se sudilo Miloševiću, pa mu ovaj kao nije zaboravio ni kad se vratio u Australiju.

Da li je počelo onda kada je u Srpsku Krajinu došao Vojislav Šešelj da ga u ime Beograda natera da se posle pet meseci povuče i ode iz Krajine? Ovde se radilo o sukobu Milana Martića, poslednjeg predsednika Republike Srpske Krajine, i Milana Babića, njenog poslednjeg predsednika vlade, gde je Kep stao na stranu ovog prvog, a Šešelj, odnosno Milošević, držao drugu stranu.

Medalja od policije

Kakvu su ulogu u njegovom smenjivanju imali Kepovi dotadašnji zaštitnici i, da kažemo, tvorci, Jovica Stanišić i (naročito) Frenki Simatović, šefovi Državne bezbednosti SR Jugoslavije, ne zna se. Ali se zna da su mu, kasnije, dodelili policijsku medalju za hrabrost. Malo pre nego što je Hag krenuo i na njih, a “Vašington post” pisao, uporedo sa suđenjem, da je onaj prvi, Stanišić, bio Miloševićeva veza sa CIA!

Početak Kepovog pada

Lider srpskih radikala je tada upućivao krajiške Srbe na to da im je Miloševićev režim jedini saveznik i da treba da se reše Dragana. Četiri godine kasnije ispostaviće se da ih je baš taj “saveznik” ostavio. Nekako čini se da bi baš Vasiljković bio taj tip čoveka koji bi do kraja ostao uz njih.

Postoji video-snimak na kome Šešelj kaže Kapetanovim saborcima:

- A šta ćete vi kad ovaj Dragan odluči da sedne na svoj avion i ode tamo u Australiju i vas ostavi?

Taj avion Dragana Vasiljkovića posebna je priča i, ponovo, tema iz stripova, iako nije izmišljena. Najpre svojom jedrilicom, a onda svojim avionom, došao je, naime, u Jugoslaviju i tu počinje drugi deo njegovog života, od sredine osamdesetih godina, a najdramatičniji – 1991. godine.

Gde je bio pre i posle? Šta je radio? “Vesti” raspolažu ekskluzivnim biografskim podacima Dragana Vasiljkovića i njih ćemo prvi put za javnost objaviti.

Sutra -  Kapetan Dragan Vasiljković – između mita i istine (3): Ceo život jedna avantura

Kapetan Dragan Vasiljković – između mita i istine (1): Kobni članak u “Australijenu”

S. Princip – Vesti

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.