Županijski sud u Osijeku početkom ove nedelje obustavio je krivični postupak protiv 71-godišnjeg Dragutina Hajdua, Mađara iz Vukovara, koji poslednjih dvadesetak godina sa porodicom živi u Kanadi.
Optužen da je u Veleprometu novembra 1991. učestvovao u zlostavljanju i ubistvu petnaestogodišnjeg hrvatskog dečaka, Hajdu je oslobođen nakon što je sud utvrdio da ga je lažno optužila bivša supruga njegovog rođenog brata.
Hajdu je uhapšen u februaru ove godine na osnovu Interpolove poternice na londonskom aerodromu Hitrou, a prethodno je boravio u Hrvatskoj.
U optužnici je navedeno da je kao pripadnik srpskih paravojnih jedinica, zajedno sa Stevanom Curnićem i jednom nepoznatom osobom u Veleprometu zlostavljao Sinišu Rajkovića (16), koga je udarao rukama, nogama i kundacima puške po celom telu, a zatim su ga sva trojica usmrtili ubodima bajoneta.
– Hajdu do ove godine nije bio ni optužen, ni osumnjičen, niti je protiv njega ikada vođena bilo kakva istraga. Da apsurd bude veći, on je do hapšenja petnaestak dana boravio u Vukovaru, gde je gotovo svaki dan odlazio u policiju, a čak je i platio nešto veću sumu da bi mu se brže završila dokumenta. I duže bi ostao u Hrvatskoj da nije počela korona. Nažalost, ovo nije jedinstven slučaj da se u Hrvatskoj optužuje za ratne zločine samo na osnovu rekla-kazala – kaže za “Vesti” predsednik DIC Veritas Savo Štrbac.
Prema njegovim rečima, u dosadašnjoj sudskoj praksi u Hrvatskoj zabeleženo je više stotina slučajeva da su Srbi optuživani i osuđivani samo zato što je neko na njih uperio prstom ili “čuo” da je činio zločin.
– Reč je o procesima koji su se završili odbacivanjem optužnica ili oslobađajućim presudama, a ko će ga znati koliko ljudi je na ovaj način nevino robijalo. Nažalost, i 26 godina od kada su Srbi proterani iz svojih domova Hrvatska ne odustaje od ideje da Srbima na svaki način zagorča život. Po pravilu najgore prolaze oni ljudi koji su započeli nov život u trećim zemljama, pa su uvereni da će im dokumenta te zemlje osigurati kakvu-takvu zaštitu, a to se ne dešava – ističe Štrbac.
Prema njegovim rečima, u proseku hrvatsko tužilaštvo svake godine podigne oko 35 novih optužnica, a policija pokrene oko 40 istraga.
– Crni rekorder je bila 2018. kada je pokrenuto čak 80 novih postupaka – kaže Štrbac i navodi samo neke od najdrastičnijih slučajeva kada su Srbi ni krivi ni dužni po više meseci dokazivali svoju nevinost samo zato što ih je prethodno neko lažno optužio.
– I dalje traje istraga protiv Čede Vukadina iz Vrbnika kod Knina. On je više puta odlazio u svoje selo, a kada je prošlo leto došao je sa radnicima da bi obnovio kuću porušenu u “Oluji” neko ga je prijavio i uhapsili su ga na izlasku iz Hrvatske. Mesec dana je proveo u pritvoru da bi ga onda pustili da se brani sa slobode, ali taj proces još traje. Pre nekoliko godina kao bos po trnju se proveo i Ranko Popović. On se vratio iz Amerike u svoje selo Čista Mala i počeo sa obnovom porušenog doma. Ubrzo je uhapšen i punih devet meseci je ležao u pritvoru braneći se od lažnih optužbi da je tokom rata silovao neku devojku – ističe Štrbac.
Prošli kroz pakao
Savo Štrbac je bio u stalnoj komunikaciji sa porodicom Dragutina Hajdua.
– U ekstradicionom pritvoru u Velikoj Britaniji se razboleo i upao u tešku depresiju, zbog čega je i tražio što hitnije izručenje u Hrvatsku. I porodica koja živi u Kanadi je prolazila kroz pakao, jer je označena kao “porodica ratnog zločinca” – navodi Štrbac i objašnjava da je Hajdu mađarske nacionalnosti i da je proživeo zlu sudbinu mnogih mešanih brakova.
– Oženjen je Srpkinjom i bio je na srpskoj strani, dok su mu rođeni brat i nećak bili u hrvatskim snagama. Posle rata nastavio je da živi u Vukovaru, a onda se sa suprugom i dvojicom sinova preselio u Kanadu – podseća predsednik DIC Veritas.
U zatvorima 27 Srba
Predsednik DIC Veritas ističe da se trenutno u hrvatskim zatvorima, najviše u Lepoglavi, zbog krivičnog dela ratnih zločina nalazi 27 pripadnika bivše JNA i Srpske vojske Krajine.
– Njih 15 je pravosnažno osuđeno, dok su ostali pod istragom, optužbom ili čekaju pravosnažnost presuda – kaže Štrbac.
Đorđe Barović
Povezani tekstovi
