U Srbiji je trenutno najmanje hiljadu “nevidljivih ljudi” – onih koji su bez ikakvog važećeg dokumenta kojim mogu dokazati ne samo ko su, već i ostvariti prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Reč je o Srbima izbeglim iz Krajine, koji iz raznih razloga nisu uspeli da regulišu svoj status.
Savo Štrbac, direktor DIC Veritas, kaže da su on i saradnici iz centra uspeli da reše stotinak takvih slučajeva.
- Međutim, prema našim procenama i dalje je najmanje još hiljadu ljudi koji ne poseduju bilo kakav validan dokument – kaže za “Vesti” Štrbac i objašnjava da misli na izbeglice koje nikada nisu vadile izbegličke legitimacije, one koji su izgubili izbeglički status ili ljude koji imaju problem da dođu do dokumenata u Hrvatskoj.
Poslednji u nizu je primer Željke Majić (48), izbeglice iz Osijeka, koja od 1995. godine sa suprugom i kćerkom živi u Kragujevcu. Majićeva je imala 24 godine kada je u izbegličkoj koloni ostala bez noge.
Ona je sve donedavno sa svojom izbegličkom legitimacijom mogla da posećuje lekara i da nabavlja lekove i protezu. Izmenama zdravstvenog osiguranja uskraćena je i za to pravo, jer ono sada može da se ostvari samo uz posedovanje jedinstvenog matičnog broja, koji Željka ne može da dobije bez državljanstva. A ono u Hrvatskoj – ne postoji!
- Već 20 godina traje moja agonija da dođem do nekog dokumenta. Obraćala sam se apsolutno svima, uključujući i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali još se ništa nije dogodilo. Sada sam u problemu, jer nemam zdravstvenu knjižicu i moram da platim protezu. To je nemoguće jer suprug i ja preživljavamo od njegove naknade u iznosu od 8.000 dinara mesečno – objašnjava ova nesrećna žena.
U Komesarijatu za izbeglice kažu da ne mogu da pronađu njena dokumenta u Hrvatskoj .-
Ukoliko Željka Majić ne dobije dokumenta iz Hrvatske, moguće je u vanparničnom postupku, i uz svedoke, da joj se izda državljanstvo, a samim tim i da dobije matični broj – tvrde u komesarijatu, dodajući da je problem Majićeve mogla da reši lokalna samouprava.
U opštini Kragujevac, s druge strane, uveravaju da poslednjih 12 godina pokušavaju da reše ovaj slučaj i da su se u više navrata obraćali vlastima u Hrvatskoj. Za Savu Štrpca ovakva zbrka je nešto sa čim se susreće gotovo svakodnevno. On zato dobro zna da su razlozi zbog kojih su se neki ljudi našli u situaciji da budu “nevidljivi” najrazličitiji mogući, a često se graniče i sa naučnom fantastikom.
- Pre samo nekoliko dana obratio mi se moj Benkovčanin sa pitanjem šta da radi jer su mu se roditelji vratili u rodno selo i samim tim izgubili izbeglički status. U međuvremenu su oboleli, pa ne mogu da brinu o sebi i on bi ih vratio za Srbiju, ali sada bi imali status stranaca – otkriva Štrbac i navodi slučaj Srbina koji je nedavno izašao iz zatvora pošto je odležao desetogodišnju kaznu zbog zločina na Ovčari, a izručen je u Srbiju iz jedne skandinavske zemlje, u kojoj je dobio sve papire.
- Međutim, dok je bio u zatvoru istekla su mu sva lična dokumenta. Policija mu je na kapiji uručila rešenje da ima rok od deset dana da napusti zemlju, a gde će čovek bez ikakvih papira nego u Veritas. Slično je bilo i sa mnogim svedocima pred Haškim tribunalom koji bi tek kad dođu na granicu otkrili da nemaju ni pasoš, ali ni ličnu kartu – kaže Štrbac.
Muška pevačica
Među “nevidljivim” Krajišnicima najčudniju sudbinu ima nekadašnja pevačica, koja se sada bavi konobarisanjem, a pre svega toga bilo je muškarac. Ta osoba je ušla u proceduru promene pola iz muškog u ženski, počela da prima hormonske terapije, a kada se zaratilo izbegla je u Srbiju.
- Tada je taj čovek shvatio da barem na papiru može da ostvari svoj san, pa se prijavio i dobio izbegličku legitimaciju kao ženska osoba. I ne samo to, počeo je da se bavi muzikom i kao pevačica je nastupao tokom rata po Srbiji, Bosni i RSK. Naveo mi je i imena poznatih pevačkih zvezda sa kojima je sarađivao, a da pritom niko nije uspeo da otkrije da je reč o muškarcu – priča direktor Veritasa.
Međutim, legitimacija na žensko ime kasnije mu je napravila ogroman problem.
- Zbog imovinskih odnosa morao je da otputuje u Hrvatsku i tu je nastao ozbiljan problem. Na kraju smo ipak uspeli da mu izdamo pasoš i ličnu kartu, ali na njegovo pravo ime – kaže Štrbac i dodaje da ta osoba i dalje živi kao žena.
- Zbog godina sada mnogo ređe nastupa, a radi kao konobarica u jednom manjem mestu čiji su žitelji i dalje uvereni da je reč o ženi, a ne muškarcu – navodi direktor Veritasa.
Povezani tekstovi
