Đorđe Rkman, izbeglica iz Šodolovaca kod Osijeka, koji je 28. aprila uhapšen na graničnom prelazu između BiH i Hrvatske kod Slavonskog Broda na osnovu interpolove poternice, po nalogu Suda BiH, ekspresno je juče izručen Hrvatskoj.
Rkman je pred sudom u Osijeku pravosnažno, u odsustvu, već osuđen sa još 13 Srba zbog navodno počinjenog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom Đakova, Tešinca, Koritna, Mrzovića, Semeljica, Vladislavca i Hrastina.
Istovremeno, mada je punih 45 dana bio zatvoren i mučen od strane paravojnih jedinica kojima je u Osijeku komandovao Branimir Glavaš, Rkman nikada nije doživeo sadisfakciju da se njegovi mučitelji nađu na optuženičkoj klupi.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra Veritas ističe da je Rkman uhapšen 7. jula 1991. na svom radnom mestu i bez ijednog dokaza sem da je Srbin.
- Tih letnjih meseci 1991. godine Srbi u Osijeku su bili bukvalno životinje za odstrel. Uhapsili su ga pripadnici tada paravnojnog Zbora narodne garde i u Osiječkom zatvoru je proveo punih 45 dana. Zbog torture koju je doživeo ostao je trajni invalid. Niko ni u njegovom, ali i slučaju torture nad drugim Srbima iz Osijeka nikada nije odgovarao – ističe Štrbac.
Istovremeno, presudom od 25. maja 1995. godine pred sudom u Osijeku je osuđen sa još 13 Srba za ratni zločin počinjenih od “jula 1991. do 5. maja 1992. godine”. Oni su osuđeni zbog navodnog otvaranja vatre i granatiranja mesta Đakovo, Tešinci, Koritna, Mrzović, Semeljci, Vladislavci i Hrastin što je proizvelo smrt deset i ranjavanje 30 osoba.
- Ekstradicioni postapak je okončan relativno brzo zato što se Rkman nije protivio izručenju uveren da će u ponovljenom postupku dokazati svoju nevinost. Prethodno je u ovom postupku već održano nekoliko ponovljenih suđenja Srbima i svi su oslobođeni krivice – ističe Štrbac.
Prema podacima Veritasa na osnovu međunarodnih poternica koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu, širom sveta do sada je uhapšeno 168 Srba, od kojih je 60 ekstradirano u Hrvatsku.
- Od tog broja protiv njih 23 postupak obustavljen ili je optužba odbijena, uglavnom nakon prekvalifikacije dela ratnog zločina u oružanu pobunu, što ima za posledicu gubitak obeštećenja za vreme provedeno u pritvoru. Ovoliki broj obustava postupaka protiv lica sa Interpolovih potjernica ukazuje i na zloupotrebu Interpola od strane Hrvatske – zaključuje Štrbac.
Povezani tekstovi
