Dok vlasti u Zagrebu ne odustaju od pravosnažnih presuda ili interpolovih poternica protiv političkog i vojnog vrha nekadašnje SR Jugoslavije, JNA i Vojske RSK, poput Momčila Perišića, Veselina Šljivančanina, generala Mileta Novakovića, komandanta Vojske RSK – dotle od Srbije traže da aboliraju hrvatske zvaničnike koji su optuženi za slične ratne zločine. Ovo je pozadina nedavnog susreta u Zagrebu ministara pravde Srbije i Hrvatske, Nikole Selakovića i Orsata Miljenića koji je doduše završen samo uz obećanje srpskog ministra da će se formirati mešovite komisije koje će se baviti ovom tematikom.
Konkretan povod za “hrvatsku ofanzivu” je spisak od 44 optuženih hrvatskih državljana na čelu sa Vladimirom Šeksom, nekadašnjim potpredsednikom vlade Hrvatske i predsednikom Sabora, Ivanom Vekićem, bivšim ministrom policije i Tomislavom Merčepom, komandantom Specijalne jedinice policije MUP Hrvatske, kao i Branimirom Glavašem, bivšim gradonačelnikom Osijeka.
Hrvatska je krajem prošle godine, drugi put za manje od godinu dana, vratila ove spise u Beograd. Da podsetimo, te optužnice su bile povod da hrvatski Sabor prošle godine izglasa kontroverzni Zakon o ništavnosti pojedinih pravnih akata JNA, SFRJ i Srbije.
Ovaj pravni akt još nije povučen i nalazi se na oceni pred Ustavnim sudom Hrvatske, a Hrvatska, pritisnuta krutim pravilima EU da buduće članice moraju normalizovati odnose sa susedima, sada to pokušava po principu “da se Vlasi ne dosete”.
Naime, Hrvatska vrši pritisak na Srbiju da izmeni zakon po kome je Tužilaštvo za ratne zločine nadležno za sva krivična dela ove vrsta počinjena na prostoru bivše Jugoslavije i ograniči se samo na svoju teritoriju.
- U zamenu za ovaj ustupak, Zagreb bi mogao da revidira spisak sa 1.549 imena Srba optuženih za ratne zločine protiv kojih se u Hrvatskoj i dalje vode postupci, ali i neke već presuđene predmete – saznaju “Vesti” u diplomatskim krugovima u Beogradu.
Prema tvrdnji našeg izvora, zvanični Zagreb insistira da se Tužilaštvo za ratne zločine Srbije odrekne i takozvanih vojnih optužnica nekadašnje JNA, ali i “nadležnosti nad celom teritorijom bivše Jugoslavije”, odnosno da se za ratne zločine sudi po teritorijalnom principu.
U Ministarstvu pravde Srbije “Vestima” je potvrđeno da je Hrvatska zaista nedavno zatražila promenu srpskog zakona, ali tvrde da još ništa nije dogovoreno.
- Zagreb je ranije dostavio radni tekst za izradu Sporazuma o procesuiranju ratnih zločina čija je suština da za proceuiranje budu nadležni sudovi država na čijoj teritoriji je zločin i počinjen. Međutim, ništa nije dogovoreno. Ministar Selaković je predložio da se sledećeg meseca u Beogradu susretnu dve ekspertske komisije koje bi se bavile ovim pitanjem, a do tada će se razgovarati i sa Tužilaštvom za ratne zločine u Srbiji, ali i drugim relevantnim drzavnim organima – kažu u Ministarstvu pravde Srbije.
Direktor Veritasa, Savo Štrbac, ističe da mu cela priča deluje krajnje neozbiljno.
- Izgleda da i ovaj saziv Ministarstva pravde Srbije ne shvata suštinu problema, pa otuda pribegava ranijem “receptu” – kad ne znaš šta ćeš, a ti formiraj komisiju. Vladan Batić je prvi započeo sa tom praksom, a redom su je nastavili i ostali ministri pravde i takva tela do sada nisu dala nikakav rezultat – ogorčen je Štrbac koji tvrdi da Srbija ponovo zatvara oči pred suštinom problema.
- Mada je i sama procesuirala veliki broj Srba, posebno bivših pripadnika JNA, Hrvatska sada traži od Srbije da se “odrekne” optužnica vojnog pravosuđa bivše JNA i SRJ protiv hrvatskih državljana, ne nudeći ništa konkretno zauzvrat. Ministarstvo pravde Hrvatske je krajem decembra prošle godine zaista vratilo Beogradu 44 optužnice, ali ne na osnovu Zakona koji je Sabor izglasao, jer bi to izazvalo gnev EU, već pozivajući se na neki sporazum iz 1997, o kome niko ništa ne zna. Pokušao sam da pronađem takav dokument, ali nisam uspeo – kaže Štrbac.
Strah Krajišnika od izručenja
Savo Štrbac kaže da ga svakodnevno telefonom zovu Krajišnici koji se i dalje nalaze na hrvatskim optužnicama.
- Oni strahuju da bi mogli biti izručeni. Od ukupno 1.549 procesa u Hrvatskoj za ratne zločine i dalje je ubedljivo najviše protiv Srba, a pritom ne postoji ni jedna optužnica za najveće zločine koji su počinjeni nad Srbima – naglašava Štrbac.
Zabranjena tema
Štrbac smatra da je ključno pitanje šta će biti sa svim onim pravosnažnim presudama u Hrvatskoj, posebno nekadašnjim oficirima JNA.
- Perišić je oslobođen u Haškom tribunalu, a u Hrvatskoj je u grupi od 30-ak oficira osuđen na 20 godina. Slično je i sa Šljivančaninom i drugima. To je i dalje zabranjena tema – kaže Štrbac.
U Ministarstvu pravde ipak tvrde kako će i ovi slučajevi biti predmet razgovora ekspertskih timova i pretpostavljaju da bi i ovaj problem mogao da se reši nekim narednim sporazumom između dve zemlje.
Đorđe Trifunović: Optužnice prepune dokaza
Bivši predsednik Vojnog suda u Beogradu, Đorđe Trifunović ocenjuje zahtev Hrvatske jako čudnim.
- Vojno pravosuđe je po Ustavu jedino bilo nadležno za procesuiranje ovih dela, pa ne vidim zbog čega je bitnije ko je vodio istragu od onoga šta se nalazi u dokazima. Gledao sam te optužnice i tvrdim da su profesionalno i kvalitetno napravljene, a da su dokazi o brojnim zločinima ove grupe neoborivi. Bez obzira ko bio nadležan, ti ljudi moraju da izađu pred sud i da odgovaraju – tvrdi Trifunović i dodaje da je najveći apsurd u tome što su i hrvatski sudovi, nalik vojnim, zapravo postupali po istovetnim, zakonima bivše SFRJ.
- Međutim, Hrvatska je svesno išla na “kvanitet” optužbi i presuda kako bi i to bio dokaz njene nezavisnosti. S druge strane, vojno pravosuđe nije imalo sredstava da sudi u odsustvu, a pretpostavljam da kasnije, kada su ti predmeti ustupljeni Tužilaštvu za ratne zločine, nije bilo ni političke volje za time – ističe Trifunović.
Povezani tekstovi
