Srbi bi mogli da reše “istorijske” parlamentarne izbore u Hrvatskoj zakazane za 17. april jer bi mandati koje osvoji Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) mogli da predstavljaju jezičak na vagi, smatra predsednik Dokumentaciono informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac.
– SDSS Milorada Pupovca u dva mandata bila je u koaliciji sa vladajućim HDZ premijera Andreja Plenkovića i samim tim je očekivano da se i posle izbora svrsta uz HDZ, ali ne bi bilo preterano iznenađenje da politički predstavnici Srba u Hrvatskoj promene stranu, jer u politici je sve moguće – dodaje Štrbac.
Sukob Pupovca i Milanovića
Štrbac podseća da je SDSS bio u koaliciji sa HDZ u vreme vlade Ive Sanadera od 2008. do 2012. godine. Iste godine, kad je preuzela vlast koalicija oko SDP, a premijer postao Zoran Milanović, SDSS se nije našao u vladajućoj koaliciji.
Kad su Milanovića pitali zašto SDSS nije u vladajućoj koaliciji, on je odgovori: „Šta će mi, pa pola ministara u vladi su Srbi“. Od tada, odnosi između Milanovića i Pupovca drastično su se poremetili.
– Pupovac je bio u dobrim ličnim odnosima i sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem. Bili su kolege univerzitetski profesori, obojica levičari, jedan drugom dolazili su na slavlja a onda su se nešto zakačili, a to se posle prelilo i na Milanovića. Od tada često Milanović proziva Pupovca i Pupovac Milanovića, tako da je teško zamisliti da bi Pupovac išao u koaliciju sa Milanovićem – ističe Štrbac.
Sve analize padaju u vodu
– Milanović se uoči izbora predstavlja kao čovek koji okuplja opoziciju i to ne samo levicu i levi centar već i stranke koje su više desno od HDZ, poput Domovinskog pokreta i Mosta i najavljuje formiranje koalicione vlade – objašnjava predsednik “Veritasa”.
Najava kandidature Milanovića na parlamentarnim izborima, bez obzira na odluku Vrhovnog suda po kojoj ne sme da učestvuje u političkim aktivnostima nijedne političke stranke dok je predsednik, izazvala je šok i haos u hrvatskoj javnosti. Pitanje je kako će se sve to završiti, a sve dosadašnje analize padaju u vodu.
– U politici je sve moguće i to što su se čelnici pojedinih stranaka svađali menja se preko noći, ne samo u Hrvatskoj, nego svugde u svetu. Političari se svađaju, menjaju mišljenja i koalicije tako da je sve moguće. Zato bi “manjinci” ukupno gledajući, ali i Srbi sa svoja tri fiksna saborska zastupnika stvarno mogli biti jezičak na vagi. I biće verovatno – smatra Štrbac.
Još je veliki greh biti Srbin u Hrvatskoj
– Izborni sistem u Hrvatskoj je takav da se u deset izbornih jedinica bira po 14 zastupnika u Saboru, 11. jedinica je dijaspora koja bira tri zastupnika a 12. su „manjinci“, ukupno ih je osam od kojih su troje Srbi. Do sada su „manjinci“ bili jezičak na vagi i svi su bili u koaliciji sa HDZ u poslednja dva saziva otkad je Plenković premijer – podseća Štrbac.
SDSS će najverovatnije pokušati da dobije još jednog zastupnika na opštoj listi u sedmoj izbornoj jedinici koja obuhvata Kordun, Liku veći deo Banije i neki delove Dalmacije gde ima najviše Srba. Da bi dobili i četvrtog saborskog zastupnika, potrebno je da dobiju između 12.000 i 14.000 glasova.
– Prema poslednjem popisu stanovništva, broj Srba u Hrvatskoj pao je na oko 124.000, odnosno 3,2 odsto u ukupnoj populaciji. Osim toga, za manjinsku listu glasa mnogo manje Srba nego za opšte liste. Ljudi ne žele da se javno izjašnjavaju kao Srbi jer je još uvek veliki greh biti Srbin u Hrvatskoj. A SDSS se često prigovara da sa svega nekoliko hiljada glasova dobiju tri zastupnika.
Takođe, vrlo malo Srba glasa u dijaspori. U dijaspori najviše glasaju Hrvati iz Hercegovine i zahvaljujući njihovim glasovima do sada je uvek sva tri zastupnika dobijao HDZ. Mada bi se i to moglo promeniti s obzirom na odnos Milanovića i Plenkovića prema položaju Hrvata u BiH – zaključio je Štrbac.
Povezani tekstovi
