Београд, 3. август 2016. године – Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је данас да се 4. августа навршава 21 година од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, у којој је из својих домова протерано 250.000 крајишких Срба.
Бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине (БиХ) ка Србији, живот је изгубило 1.856 цивила, а 836 се и даље води као нестало.
Помен жртвама биће одржан у петак, 5. августа у 11 часова у цркви Светог Марка у Београду, након чега ће се поворка упутити ка Центру „Сава“ на Новом Београду, где је планирана меморијална академија „И Срби су жртве“, уз учешће високих државних званичника.
Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 20.000.
Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата.
Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.
Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам.
О томе најбоље сведоче недавна рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, укидање десетогодишње казне за убиство српских цивила Бранимиру Главашу, подизање споменика Мири Барешићу, усташком атентатору на југословенског амбасадора у Стокхолму Владимира Роловића, проусташке провокације у Србу током обележавања Дана устанка у Хрватској, као и провокације приликом обележавања 75-годишњице усташких злочина у цркви Рођења пресвете Богородице у Глини.
Комесаријат за избеглице и миграције изражава забринутост што се и ове године уочи обележавања „Олује“ у Хрватској води интензива антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера која враћа регион у деведесете.
Са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију: није обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, нису исплаћене пензије, динарска и девизна штедња.
Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије се захваљује међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији Европске уније у Србији на свим уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације и затварање колективних центара, али напомиње да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију.
Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема.
У том смислу очекује се даља подршка међународне заједнице, а Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе, наводи се у саопштењу.
Povezani tekstovi
