“Највеће личности хрватске културе и знаности – уједно и важне личности у повијести модерног свијета – попут Николе Тесле, Андрије Штампара, Иве Андрића, Антуна и Фауста Вранчића, Лавослава Ружичке, Ивана Мештровића, Руђера Бошковића, Владимира Прелога, Марка Марулића, Јулија Кловића и других, које неправедно изостављам – дају нам право да вјерујемо како наше амбиције нису плод дрскости и уображености” истакнуо је хрватски премијер Зоран Милановић, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, у част уласка Хрватске у Европску унију, окупљених на Тргу бана Јелачића у Загребу, на којем је био постављен и трансформатор Николе Тесле, као примјер изузетног хрватског стваралаштва.
Чиме је то Никола Тесла, један од најпознатијих свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике, заслужио да се нађе први на листи “највећих личности хрватске културе и знаности”?
Тесла је рођен 28. јуна 1856. године у Смиљану у Лици, од оца Милутина, свештеника Српске православне цркве, у некадашњој Војној крајини Аустријског царства. Крштен је у Српској православној цркви Св. Петра и Павла у родном селу. У Америку је дошао 6. јуна 1884. године у Њујорк, гдје је и умро од срчаног удара 7. јануара 1943. године у 87. години живота. На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свијету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Марија“, а онда српску пјесму “Тамо далеко”. Његов пепео је пренесен у Београд јула 1957. године. Урна је смештена у Музеју Николе Тесле, гдје се и данас налази,
Тесла је 1892. године посјетио Европу, задржавши се у Лондону и Паризу, у којима држи сензационално предавање „Експерименти са наизменичним струјама високог потенцијала и високе фреквенције”.У Паризу га затиче телеграм са вијешћу да му је мајка на самрти, због чега хитно одлази у Смиљан гдје стиже 15. априла, пар сати прије мајчине смрти.
Те исте године Тесла, од 1 – 3. јуна, борави и у Београду, када је примљен у аудијенцију код краља Александра Обреновића. Том приликом је одржао чувени поздравни говор студентима и професорима београдске Велике школе, обративши им се сљедећим ријечима: “Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету. Живјело Српство!”.
Од српских и југословенских власти Тесла је добио пет одликовања: од Краља Александра Обреновића Краљевски орден Светог Саве II степена (1892), од Кнеза Николе Орден Даниловог реда II степена (1895), од Краља Александра Карађорђевића Орден Светог Саве I степена (1926) и Орден Југословенске круне I степена (1931), а од намјесника Кнеза Павла Карађорђевића Краљевски орден Белог орла I степена (1936). Редовни члан Српске краљевске академије постао је 7. марта 1937. године.
Из ове Теслине кратке биографије, заиста не видим по чему би он био хрватски знанственик. Можда због оне наводно његове изјаве “да се поноси својим српским родом и хрватском домовином”. Зашто би он уопште споминњао “хрватску домовину” када она под тим називом није ни постојала док је он живио у Лици. А ону која је створена `41., пред крај његовог живота, под називом НДХ, не вјерујем да ју је признавао за “своју домовину”. Па управо за вријеме постојања те усташке творевине побијени су или протјерани са својих огњишта сви његови потомци. У чланку “Друга смрт Николе Тесле о којој се ћути” сад покојни Милан Булајић, некадашњи директор Музеја геноцида у Београду, наводи имена 38 особа са презименом Тесла, рођака Николе Тесле, звјерски мучених и побијених од усташа у периоду 1941 -1943. у Јадовну, Госпићу, Јасеновцу и на Петровој гори.
Црква Светог великомученика Георгија у Госпићу, коју је у 19. вијеку обнављао Теслин блиски предак по мајчиној линији генерал Будимир Буде Будисављевић, за коју је иконостас набавио Теслин ујак Епископ зворничко-тузлански, касније Митрополит дабробосански Српске православне цркве, Николај Мандић, а у којој је службовао Теслин отац протојереј Милутин Тесла, порушена је у Другом свјетском рату. Обновљена је уз помоћ православних Срба из Чикага 1964. године да би, у посљедњем рату 90-их, била срушена до темеља и на њеном мјесту сада се налази паркинг.
Теслин споменик на тргу Николе Тесле у Госпићу, рад чувеног вајара Франа Кршинића, у посљедњем рату разнијет је експлозивом, а тргу је промијењено име у трг Стјепана Радића. Теслина родна кућа у Смиљану, обновљена послије Другог свјетског рата и претворена у спомен-музеј, опустошена је у посљедњем рату. Црква Светог Петра и Павла у Смиљану, у којој је Никола Тесла крштен, порушена је од усташа у Другом свјетском рату. Обновљена је осамдесетих година прошлог вијека, а у посљедњем рату потпуно је демолирана и оскрнављена.
Хрвати су се Тесле сјетили и 2006. године, на 150. годишњицу Теслиног рођења, када су његова родна кућа и црква Светог Петра и Павла обновљене и претворене у тзв. Меморијални центар “Никола Тесла”, у ком нећете наћи податак да је Никола Тесла по рођењу био Србин, само је дискретно напоменуто да “потјече из православне обитељи”, да му је отац “био православни свећеник”, а мајка “такођер потјече из православне свећеничке обитељи Мандића”.
Да је Тесла жив не вјерујем да би и садашњу државу Хрватску признао за “своју домовину”. И не само због тога што су му хрватски шовинисти у посљедњем рату поново оскрнавили и демолирали родну кућу и цркву у којој је крштен, већ и због тога што и данас у тој држави, у вријеме када је постала чланица ЕУ, многи његови сународници живе у мраку.
Стављајући Николу Теслу међу највеће личности хрватске културе и науке, и то на прво мјесто, хрватски премијер је управо и показао повелику дозу дрскости.
Београд, 01.07.2013.
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
