Zločinačka akcija “Oluja” odnela je hiljade života, a stotine hiljada njih potpuno uništila. Ljudi su preko noći ostali bez najmilijih i krova nad glavom.
Ovo je pet priča o ljudima iz “Oluje”: neki su uspeli da izgrade nove živote, drugi su pomagali prognanima, dok su treći ubijeni kada je hrvatska vojska bombardovala kolonu civila, punu žena i dece.
Među hiljadama unesrećenih koji su bežali sa ognjišta u nepreglednim kolona prema granici Srbije i Hrvatske, krilo se i buduće blago naše zemlje: deca koja će decenijama kasnije postati pravi sportski junaci! Među njima su bili asovi poput košarkaša Aleksa Marića i Predraga Šuputa, odbojkašice Marte Drpe, fudbalera Vladimira Buvača… Često su govorili o tome koliko ih je, zapravo, užas kroz koji su prošli u toj koloni još u dečjim godinama ohrabrio da ne posustanu na teškom putu do sportskih visina.
Užasi izbegličke kolone nisu uspeli da otmu budućnost onih koji su uprkos svemu preživeli. Jedan od primera uspešne borbe za život u izbeglištvu je i porodica Bursać – Milka (82) i Branko (84), koji od bekstva pred nasiljem već decenijama žive u zemunskim Busijama, izbegličkom naselju nadomak Beograda. Za to vreme, uporni i snažni Bursaći izrodili su i odgajili 17 naslednika! A snalazili su se kako su znali i umeli: Branko je često radio najteže fizičke poslove, gradio kuće estradnih zvezda. Svoju kuću u Busijama podigli su bukvalno iz blata – najpre je to bila samo mala baraka.
Pomagali dok su ostali terali Srbe
Da je “Oluja” osim najgoreg u ljudima probudila i ono najbolje pokazuje i primer hrvatskog bračnog para Galo – Igora i Mirjane – koji su 1994. u Puli osnovali humanitarnu organizaciju za pomoć Srbima koji su ostali u Hrvatskoj. Donosili su im hranu, odeću, obezbeđivali im sa najmilijima vezu preko satelitskog telefona i, one koji su se na kraju na to odlučili, izvlačili iz zemlje. Za stare i nemoćne Srbe koji nisu uspeli da pobegnu bračni par Galo bio je poslednja nada. Na akciju su ih, inače, motivisali spiskovi „izdajnika“ koji su tih dana štampani u novinama, a pred kojima su oni odbili da zažmure.
Dečak sa traktora – epopeja malog heroja Dragana
Slika dečaka koji vozi stari IMT-ov traktor, sa bakom u prikolici, postala je simbol stadanja, ali i borbe za opstanak Srba u Hrvatskoj tokom i nakon „Oluje“. Dragan Mioković, tada dečak od tek 12 godina, na kraju je sa porodicom uspeo da stigne iz Knina u Beograd, prešavši ogroman put kroz velike opasnosti. Traktor je, inače, ubrzo prodao: njegovoj porodici trebalo je novca za život. Dragan je nastavio da živi u Srbiji, gde je uspeo da izgradi srećan život i karijeru u domaćim i stranim kompjuterskim firmama, baveći se dizajnom i specijalnim efektima u reklamama i filmovima.
Zločin na Petrovačkoj cesti
Najstrašniji pojedinačni zločin koji se dogodio u “Oluji” svakako je hrvatsko bombardovanje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kada je poginulo devet osoba, među kojima i četvoro dece. Smrt za ove nevine izbeglice stigla je iz vazduha, kada je avionska bomba pala u neposrednoj blizini kamiona na kojem su se vozili ka granici sa Srbijom. Uprkos tome što je petoro oficira vojske Hrvatske optuženo za ovaj zločin (od petoro dvojica počinilaca koji su bacali bombe iz aviona su nepoznati), ni 24 godine kasnije za njega niko nije odgovarao.
Alo.rs / N.M.
Povezani tekstovi
