Vojna akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu u kojoj je proterano 220.000 Srba, a skoro 2.000 je ubijeno. U koloni koja je tada izmučena ratom krenula za Srbiju, bilo je na hiljade maloletnika, nateranih da preko noći odrastu. “Put u nepoznato” je dokumentarni film o njima, zapis koji ostaje kako se stradanje srpskog naroda ne bi nikada zaboravilo.
Danas odrasli i uspešni ljudi, a tokom “Oluje” samo deca željna bezbrižnog detinjstva, koje im je nepravedno oduzeto, odlučili su da pred filmskom ekipom ispred koje stoji reditelj Nenad Jurišić, ispričaju sve ono što ih muči skoro tri decenije. U Jugoslovenskoj kinoteci je večeras vladao muk, dok su se tokom premijere filma o ovom teškom istorijskom poglavlju Srba, slušale njihove ispovesti o stradanju i traženju mesta na kom će konačno osećati pripadnost.
“Nismo mislili da odlazimo zauvek, ja sam verovao da ćemo se vratiti. Krenuo sam u izbeglištvo ubeđen da nije trajno, a onda sam shvatio da verovatno nikad više neću videti mesto u kom sam živeo i odrastao”, govori naš istaknuti vaskularni hirurg dr Srđan Babić koji radi na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
Nekada gladni, žedni i umorni u koloni koja je delovala kao da nema kraja, sagovornici reditelja Nenada Jurišića, prisetili su se svojih najvećih strahova i najružnijih uspomena zbog kojih ceo film gledate nemo i sa knedlom u grlu.
“Malo nas se setilo da u jurnjavi ponese vodu. Posle nešto više od dva dana puta bili smo gladni i žedni. Sećam se da sam imao samo malu flašicu vode i tablu čokolade, koja se na suncu potpuno istopila”, priča Ivan Obradović.
Dokumentarac “Put u nepoznato” zaista verno oslikava svoj naziv – beznađe, strah, odsustvo volje, tuga i borba za goli život se u potpunosti prenose na gledaoca, pa čak i da niste imali dodirnih tačaka sa žrtvama najvećeg zločina nad Srbima, posle ispovesti dece “Oluje”, biće vam u potpunosti jasno kako je ova nepravda uništila stotine hiljada života nedužnih ljudi.
“Skrivali smo se u podrumu. U jednom momentu su se iznad naših glava čuli pucnji. Mogli smo da čujemo lupanje u sobi kuće, a onda kidanje posteljine sa kreveta. Hrvatski vojnik je bio ranjen i u našoj kući je previjao ranu. Shvatili smo da ako otkriju gde smo, to će značiti da smo svi mrtvi”, u dokumentarcu se priseća Đurđica Popović.
Krajišnici na premijeri dokumentarnog filma „Put u nepoznato“ u Jugoslovenskoj kinoteci, 20. 4.2022. Foto: DIC Veritas
Ni po dolasku u Srbiju, pokušaj da prežive i prilagode se, izbeglicama nije išao ništa bolje, makar na samom početku.
“Policija nas je pretresala na granici, tražeći oružje i bili su iznenađujuće grubi. Tada sam shvatio – ni ovde nećemo biti prihvaćeni i ovde smo ljudi koji se smatraju opasnim”, zaključio je Milan Japalak.
“Put u nepoznato” je istorijski zapis, koji se tiče svih nas i koji bi neizostavno trebalo pogledati jer ne smemo nikada zaboraviti Srbe iz Krajine i dopustiti da izbledi sećanje na stradanje Krajišnika, koji svoj život dele na pre i posle kolone.
Povezani tekstovi
