Hrvatska je dostavila pisanu saglasnost za otvaranje Poglavlja 23, potvrdili su diplomatski izvori za Tanjug.
Prema nezvaničnim izvorima, na današnjem sastanku COREPER-a u Briselu, pitanje otvaranja poglavlja 23 će biti na dnevnom redu i očekuje se da će svih 28 država članica dati zeleno svetlo za otvaranje ovog poglavlja, prenosi B92.
Holandsko predsedništvo stavilo je ovo pitanje na dnevni red očekujući da će o njemu danas biti postignuta saglasnost, posle intenzivnih kontakata sa Zagrebom.
Šef hrvatske diplomatije Miro Kovač izjavio je sinoć da je Hrvatska obezbedila da njeni zahtevi uđu u pregovarački proces Srbije i EU i da Hrvatska može biti zadovoljna postignutim, prenela je Hina.
Kako je rekao, Hrvatska je uspela da u pregovarački proces Srbije i EU budu ugrađeni njeni zahtevi: puna saradnja Srbije s Haškim sudom, puna primena domaćih i međunarodnih obaveza Srbije u zaštiti manjinskih prava, uključujući i prava hrvatske manjine, i cilj izbegavanja konflikata pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina.
- Bez tih spomenutih definisanih kriterijuma nema napretka na tom planu. Zato će Hrvatska dozvoliti da se sada i pristupi definisanju prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Srbijom – rekao je juče hrvatski ministar.
Rešenje najavljeno prošle nedelje
Hrvatska je, naime, kao članica Evropske unije, svojim uslovima do sada blokirala otvaranje Poglavlja 23, ali je tokom prošle nedelje iz Brisela stigla poruka da je rešenje pronađeno i da će tokom ove nedelje ono biti i ozvaničeno.
- Blizu smo rešenja, moguće je da ćemo ga postići vrlo skoro, na tragu smo i delujemo konstruktivno – izjavio je hrvatski ministar inostranih poslova Miro Kovač prošle nedelje na vanrednoj konferenicji za novinare, povodom najave da će Hrvatska odblokirati otvaranje poglavlja 23 za pristup Srbije Evropskoj uniji.
Iako je, međutim, dan ranije i evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han izjavio da je sa Hrvatskom nađeno rešenje za otvaranje Poglavlja 23 i istakao da formalnu odluku očekuje sledeće sedmice, a otvaranje poglavlja – do kraja juna, iz Zagreba je stigla poruka da se radi o “poluinformacijama” i da je cela ta priča “čista propaganda”.
Ipak, sudeći po najnovijim informacijama, rešenje je pronađeno, kao što su to uostalom evropski zvaničnici i govorili.
Koji su hrvatski zahtevi
Hrvatski zahtevi Srbiji kojim je blokirala otvaranje poglavlja su potupuna saradnja sa Hagom, zatim poštovanje manjinskih prava, odnosno hrvatske manjine, za koju Hrvatska želi da bude zastupljena u Skupštini Srbije, i takozvana regionalna jurisdikcija, odnosno stav Zagreba da Srbija ne može da bude nadležna za sve ratne zločine uključujući i one koji su se desili u Hrvatskoj.
Što se tiče ukidanja nadeložnosti za procesuiranje ratnih zločina izvršenih na teritoriji cele bivše Jugoslavije, taj zahtev je, prema oceni srpskih pravnika, potpuno neosnovan.
Nadležnost Srbije, kako kažu, zasniva se na principu međunarodnog prava o univerzalnoj nadležnosti, koje poznaje i sama Hrvatska, ali i većina država Evrpske unije.
Što se “potpune saradnje sa Hagom” tiče, potpredsednik srpske vlade Rasim Ljajić istakao je prošle nedelje da je u saradnji sa Haškim tribunalom Srbija ispunila sve svoje obaveze u smislu izručenja optuženika i kao nijedna zemlja u regionu isporučila 45 lica, uključujući tu i bivše predsednike, članove vlade, načelnike generalštaba, najviše predstavnike civilnih i vojnih obaveštajnih službi.
On je istakao i da, što se tiče prava manjina, sve međunarodne relevantne organizacije, kao što su UN, EU, OEBS, Savet Evrope, Stejt department, konstatuju da je Srbija napravila impozantne rezultate i da je postavila visoke standarde zaštite ljudskih, a posebno manjinskih prava.
Hrvatske tvrdnje, tako, da Srbija ne ispunjava sve uslove za otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU ocenio kao “potpuno neutemeljene, netačne i kao takve deplasirane”.
Odnosi Srbije i Hrvatske su već duže vreme na veoma niskom su nivou. “Dojčele vele” u analizi navodi da je sumorni trenutak srpsko-hrvatskih odnosa ootežan političkom krizom u Hrvatskoj, ali i izborima u Srbiji i smenom ministara u kabinetu u Nemanjinoj.
Ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Ivica Dačić ocenio je tako da ne razume zašto Hrvatska insistira na formiranju nekakvih timova za bilateralne pregovore kada komisije na tu temu postoje već nekoliko godina.
Dačić navodi da te komisije uopšte ne rade i za to okrivljuje Hrvatsku koja, kako kaže, “godinama opstruira te pregovore, i pokušava da te razgovore podigne na politički nivo”.
Kako za DW isitče Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam, tačno je da su te komisije osnovane pre nekoliko godina i to za neka pitanja koja su spomenuta, kao što su nestali, sukcesija, pitanje granica, i tako dalje. I tačno je da one ne rade, ali da on za to ne bi okrivio samo hrvatsku stranu.
- Iako se znalo da će Hrvatska brže ući u Evropsku uniju i na taj način ojačati svoj ucenjivački potencijal, naša strana nije pokazala dovoljno inicijative da se te komisije sastanu. Ta inicijativa nije postojala čak ni u vreme kada smo imali daleko bolje odnose sa Hrvatskom. A sada je sve to postalo stvar visoke politike, jer Hrvatska želi da, ukoliko popusti oko poglavlja 23 i 24, to kompenzuje na nekoj drugoj strani – navodi Popov.
Odnosi zaleđeni već četiri godine
Popov primećuje da Srbija i Hrvatska već četiri godine imaju praktično zaleđene odnose i dodaje da je činjenica da Hrvatska želi da to podigne na politički nivo ima veze i sa unutrašnjom situacijom u Hrvatskoj.
- Tamo imamo jednu nestabilnu vladu, za koju je pitanje da li će opstati. Blokada poglavlja 23 i 24 trebalo je zato da pokaže kako eto neko može na taj način da uslovljava Srbiju – kaže Popov.
Povezani tekstovi
