Predstavnici dve najveće organizacije koje okupljaju oko 100 izbegličkih i zavičajnih udruženja Srba iz Hrvatske upozorili su danas da pomoć međunarodnih organizacija i donatora u rešavanju stambenog problema 27.000 najugroženijih porodica u regionu ne može biti zamena za nezakonito oduzeta stanarska i druga imovinska i ljudska prava izbeglih i raseljenih.
“Podržavamo svaki napor da se obezbedi krov nad glavom izbeglicama koje dve decenije žive u potpunom siromštvu, ali to nije dovoljno za zatvaranje dugotrajne izbegličke krize u Srbiji”, izjavio je Tanjugu predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.
“Kako je pokazala Donatorska konferencija u Sarajevu, održana krajem aprila, ni to neće niti lako jer je prikupljeno 300 miliona evra, što je oko 60 odsto potrebnih sredstava”, rekao je on istakavši da ova izlazna strategija ne rešava položaj još nekoliko stotina hiljada izbeglih i raseljenih u našoj zemlji.
“Oni nisu rešili egzistencijalne probleme, mada je većina uzela državljanstvo Srbije, a više ne mogu da računaju na kolektivnu zaštitu svojih prava, niti podršku međunarodne zajednice”, ukazao je Budimir.
On je podsetio da su srpskim izbeglicama iz Hrvatske “uskraćena stanarska i druga imovinska prava, pravo na isplatu zaostalih penzija, kao i akcija u procesu privatizacije državnih preduzeća.”
“Mnoge kuće nisu obnovljene, mnoga imanja su još uzurpirana, a u Hrvatskoj su i dalje na snazi diskriminatorski zakoni koji su Srbe pretvorili u građane drugog reda”, rekao je Budimir i naglasio da to treba promeniti.
“Umesto programa koji bi uvažio sva naša imovinska i ljudska prava, međunarodna zajednica je podržala regionalni program zasnovan na potrebama za zbrinjvanje najugroženijih”, objasnio je Budimir.
On je poručio da “odgovor na potrebe, ne može biti zamena za zaštitu imovinskih i ljudskih prava” istakavši da izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske neće odustati od zahteva da im se vrate ili kompenzuju stanarska prava i oduzeta imovina, kao što je to učinjeno u BiH.
Budimir je podsetio da je nezakonito oduzeta imovina prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske procenjena na oko 30 milijardi evra i da bi njenim povratom bili rešeni svi problemi, a teret dugotrajne izbegličke krize ne bi morala u najvećoj meri da snosi država Srbija.
I predsednik Koalicije izbegličkih udruženja Miodrag Linta smatra da program regionalnog stambenog zbrinjavanja, koji se odnosi na manji broj izbeglica, ne može biti zamena za nezakonito oduzeta prava.
On je podsetio da je Koalicija još u pripremnom periodu za Donatorsku konferenciju “izrazila nezadovoljstvo što međunarodna zajednica na taj način zatvara izbegličko poglavlje na Balkanu”.
Linta je podsetio da se u zajedničkoj Deklaraciji, koju su usvojili ministri Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore 7. novembra 2011. u Beogradu, uopšte ne govori o povratku oduzetih imovinskih i stečenih prava 500 hiljada izbeglica i 100 hiljada drugih građana Srbije.
“Ukazali smo da se time šalje pogrešna poruka da su naši imovinski i drugi problemi u Hrvatskoj rešeni i da je ostalo samo nekoliko desetina hiljada socijalnih slučajeva koje treba zbrinuti”, kazao je Linta.
“Upozorili smo da je takva Deklaracija protivna našim interesima”, rekao je on i dodao da ostaju pri zahtevu se države regiona obavežu da će hitno započeti dijalog za povrat imovinskih i drugih stečenih prava izbeglica.
Objasnili smo da taj dijalog treba da se zasniva na osnovama Aneksa G Bečkog
sporazuma o sukcesiji kojim je garantovano da će svim građanima biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1991. godine.
Ostalo 74.000 izbeglica u Srbiji
Prema popisu UNHCR-a iz 1996. godine, u Srbiji je tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije utočište našlo 618.000 izbeglica.
Trenutno u našoj zemlji ima 74.000 osoba u statusu izbeglice, jer se jedan deo vratio na ognjišta, deo otišao u treće zemlje, a blizu 180.000 bivših izbeglica je uzelo državljanstvo Srbije, dok je 210.000 interno raseljenih s KiM u centralnoj Srbiji i još 23.000 u samoj pokrajini.
Srbija je po broju izbeglih i raseljenih na 13. mestu u svetu i prvom u Evropi, a UNHCR je 2008. godine poglasio za jednu od pet zemalja sa dugotrajnom izbegličkom krizom.
Povezani tekstovi
