Од јутрос сви медији у Хрватској преносе саопштење МУП-а РХ да је проведеним криминалистичким истраживањем утврђено постојање основане сумње да је у априлу 1992. године, осумњичени, тада 15-годишњак, као наоружани цивил, заједно с другим починиоцима, припадницима српских паравојних формација, искористио околности рата те је у Вуковару судјеловао у физичком злостављању и силовању тада 19-годишњакиње, излажући је патњи и понижењу, те да је након довршеног криминалистичког истраживања предан притворском надзорнику ПУ осјечко-барањске док је кривична пријава против њега због сумње да је починио ратни злочин против цивилног становништва поднесена Жупанијском државном одвјетништву у Осијеку, без навођења његовог имена.
Према Веритасовим сазнањима, ухапшени и осумњичени се зове Љубодраг Стевановић, рођен 1976. године у Вуковару, гдје је живио и радио као конобар до пре неколико година, када је за бољим животом, као и многи житељи Хрватске, отишао у Шведску. У суботу је са супругом и кћерком авионом из Осла долетео на београдски аеродром “Никола Тесла”, одакле је кренуо за Вуковар али га је на граничном прелазу Товарник ухапсила хрватска полиција по некој њиховој интерној потерници.
У очекивању одлуке надлежног тужилаштва о полицијској кривичној пријави због кривичног дела ратног злочина, Срби из Вуковара у првим реакцијама наводе да је мало вероватно да би неко ко је силовао у ратним приликама, годинама остао да живи у Вуковару и да би му се редовно враћао и по одласку у иностранство.
Много вероватније је да се овим хапшењима наставља тренд застрашивања преосталих Срба и у источној Славонији и у целој Хрватској, који се у правилу сваке године интензивира у предсезони и сезони годишњих одмора, са крајњим циљем да се они који су отишли не враћају а они преостали да се натерају на одлазак.
На такав закључак упућује и (не)познавање сопствених прописа од стране хрватске полиције по којима се “пунољетној особи која је навршила двадесет и једну годину не може судити за кривично дело које је починила као млађи малолетник”.
Од почетка ове године, поред поменутог Вуковарца, ухапшено је још шест особа српске националности са подручја Хрватске, тројица су ухапшена по хрватским међународним потерницама ван Хрватске (Југослав Видић у САД, Војислав Бузаковић у Ирској, Миленко Марић у Великој Британији, последња двојица већ и изручени у РХ), двојица из Барање који су у селу Дарда живели и пре и у току и после рата (Милан Рајшић и Радослав Кошевић) и један приликом уласка из Србије у Хрватску (Чедо Смиљанић).
У мају ове године хрватски медији су пренели податке ДОРХ-а (државно тужилаштво) да је због злочина почињених у “домовинском рату”, кривични поступак у протекле три деценије покренут против укупно 4.000 особа, од којих је до сада осуђено 707, пресуду их чека још 499, а истрага се води против 139 особа.
По „Веритасовој” анализи, међу процесуиранима је око три процента припадника хрватских оружаних снага, а сви остали су припадници бивших ЈНА и СВК и понеки добровољац, од којих је у присуству процесуирано тек око 13 процената.
На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света је до сада, по „Веритасвој” евиденцији, ухапшено најмање 188 Срба, од којих су 74 екстрадирана у Хрватску. Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дела ратних злочина налази 34 особе српске националности, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
У Београду и Бања Луци, 01.08.2023.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
