D.I.C. Veritas

e-Veritas, 04.10.2022, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 4. октобар

1991.

* У оквиру мировне Конференције о Југославији у Хагу издато је саопштење у коме је предвиђено: а) успостављање лабаве заједнице или савеза суверених или независних република; б) аранжмани за заштиту мањина; ц) неприхватање једностараног мјењања граница. Договорено је да се и на Конференцију позову представници (тј.подкомитет за права мањина) српских Крајина у Хрватској.

 

* Шесторица резервиста ЈНА: Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић, који су заробљени 29. септембра 1991. године у Бјеловарској касарни на Војновићу, издвојени су и затворени у полицијску станицу у Бјеловару, одакле су их, ноћу 3/4. октобра 1991. извела униформисана лица са фантомкама на главама и стрељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново. Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, који је, игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стријељање.

За убиство шесторице резервиста ЈНА и убиство једног цивила, Жупанијско државно одвјентиштво у Бјеловару је оптужило четворицу припадника бјеловарске полиције: Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због кривичних дјела ратног злочина против ратних заробљеника и ратног злочина против цивилног становништва.

Након шест суђења, у десетогодишњем трајању, пред четири различита суда, оптужени су пресудом Жупанијског суда у Загребу, из новембра 2011., ослобођени оптужбе “јер дјела за која се терете (измјењеном оптужницом) по закону нису кривична дјела”.

На посљедњу пресуду жалба није ни уложена, па је иста постала правоснажна.

 

* На магистралној цести Загреб-Београд, на раскршћу цеста Оток-Брчко на пункту хрватске полиције, од гелера граната испаљених из авиона ЈНА смртно су страдали Стојисављевић Милош (1951), његова супруга Стојисављевић Веселинка (1952), док су Стана Дражић (1949) и њена кћерка Александа Дражић (1974) рањене, с тим да је Стана Дражић од задобијених повреда умрла у МЦ Славонски Брод након неколико дана.

 

1993.

* Савет безбједности УН-а  усвојио је резолуцију 871 о продужењу мандата снагама УНПРОФОР-а  у бившој Југославији до 31. марта 1994. године, односно за још шест мјесеци. У Резолуцији је речено да СБ поздравља извјештај генералног секретара УН-а од 20 септембра и његову намјеру да установи три подређене команде у оквиру УНПРОФОР-а (Хрватска, БиХ и БЈР Македонија);

 

1994.

* Предсједник РСК Милан Мартић је упутио писмо предсједавајућем СБ УН, у коме је изразио протест због тога што СБ није прихватио учешће РСК у рјешавању спорова са Републиком Хрватском пред органима УН, јер то “користи РХ, која српско-хрватски рат и његове посљедице приказује потпуно погрешно, прећуткујући проблем стотина хиљада Срба протијераних државним терором са територије под својом контролом.”

* Делегација Међународног суда за ратне злочине у Хагу, на челу са главним тужиоцем Ричардом Голстоном, боравила је у Загребу, где се састала с представницима хрватске Владе. Утврђени су начини сарадње са канцеларијом Међународног суда,  односно договорено је да Хрватска одреди официра који ће непосредно контактирати са Судом.

* На сасатанку шефова дипломатије ЕУ у Луксебергу изражено је задовољство “стањем на граници између Србије и Босне”, о чему је извјештај поднео копредсједник Међунардне конференције о бившој Југославији лорд Дејвид Овен који  је рекао да су се министри “доста бавили ситуацијом у Хрватској” и закључили да је неопходно “успоставити конструктиван и суштински политички и економски дијалог између хрватских власти и Срба у Хрватској”. А британски министар Даглас Херд изјавио је да “маштовитом дипломатијом” треба ” искористити притисак на предсједника Милошевића и на босанске Србе”, док је насупрот томе предсједвајући Савјета министара ЕУ Клаус Кинкел рекао да треба “појачати притисак” на Србе и “одржавати притисак на Милошевића , како би се навео да призна границе БиХ и Хрватске”.

* Предсједник Русије Борис Јељцин је на конференцији за новинаре у Кремљу рекао да је дјелимично укидање санкција према СРЈ  ”скроман корак и да би требало приступати укидању и економских санкција “уз одређене услове”. С тим у вези напоменуо је  да су разговорима у Вашингтону “предсједник САД у принципу сложио са мном…Уколико предсједник Милошевић прилагоди своју позицију у односу на границе с Хрватском, САД ће приступити етапном укидању санкција према СРЈ.”

 

1995.

* Предсједник СБ УН Ибрахим Гамбари изјавио је да је Савјет “шокиран” вијестима о убиству српских цивила у РС Крајини.

 

Veritas.info 

 

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

 

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.