1814 – Рођен српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, Кварнер, Аустријско царство, 17. 4. 1814 – Београд, 8. 3. 1888), први председник Српске краљевске академије (1.11.1886). Медицину завршио у Пешти, а у Бечу усавршавао ботаничке студије и ту упознао Вука Караџића, који га је убедио да 1846. дође у Србију.
Радио као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. постао професор Лицеја и потом Велике школе (универзитет) у Београду, чији је ректор био шест пута. С изванредним познавањем природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 биљних и животињских врста до тада непознатих науци. Открио је нову врсту ендемско-реликтног четинара, познату као Панчићева оморика (Picea omorika) и реликтне рамондије (Ramonda nathaliae, Ramonda serbica). Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Од 1889. она се налази на имању које је у ту сврху даровао Краљ Милан (Јевремовац). Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дела: “Флора Краљевине Србије”, “Птице Србије”, “Рибе Србије”.
1925 – Рођен Милан Цмелић (Шибеник, Краљевина СХС, 17. 4. 1925 – Београд, 30. 9. 1995), српски правник и сликар.
Дипломирао на Правном факултету у Београду. Сликарство је учио приватно код Ђорђа Илића, а као корисник стипедније Фонда Моше Пијаде боравио на уметничком усавршавању у Паризу. Учесник је НОБ од 1941. године (носилац партизанске споменице 1941). Оставио је плодан опус сликарских остварења, а излагао је од 1952. године у Београду (самостално 5 пута), Загребу, Љубљани, Ровињу и Славонском Броду. Учествовао је готово на свим значајним колективним изложбама југословенске уметносни у земљи и иностранству.
У почетку је сликао мртве природе “снажних хроматских контраста и његоцане материје. У трагу магичног реализма и енформела следе прикази старих градова и здања, носталгичних и метафизичких (Недељно поподне 1969, Камени град 1978). У новијим дјелима приближава се монохромији, истиче рељефност”. (Ликовна енциклопедија Југославије).
Ретроспективна изложба приређена му је 1988. у павиљону Цвјете Зузурић у Београду. Добио је више награда (12) за сликарство (Октобарску награду Београда 1979, Златну плакету УЛУС-а 1972, идр), носилац је ратних и мирнодопских одликовања.
1937 – Рођена Бранка Петрић (Нови Винодолски, Кварнер, Краљевина Југославија, 17. 4. 1937 –), српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.
1941 – Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после предаје војске Краљевине Југославије. Југословенска краљевска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб.
1993 – У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико Срби у БиХ (Република Српска) не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину до 26. априла.
2002 – Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
