1991.
– Предсједници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, Савезни секретар за народну одбрано Вељко Кадијевић и предсједавајуће Мировне конференције о Југославији лорд Питер Карингтон потписали су у Игалу (Црна Гора) заједничко саопштење у коме су се зараћене стране обавезале да ће се на ратиштима у Хрватској одмах обуставити ратна дејства. У саопштењу између осталог стоји: “Када је ријеч о одговорности за све оно што се догађа у Југославији, као и око политичке будућности Југославије, међу нама постоје дубоке и опасне подијеле…Стога се обавезујемо да ће сви они који су под нашим политичким и војним утицајем одмах прекинути ватру…Све ће се паравојне снаге и нерегуларне јединице разоружати и распустити; Хрватска народна гарда ће своје резервисте демобилиати; ЈНА ће се вратити у касарне. Поздрављамо спремност проматрача ЕЗ да надгледају тако договорени прекид ватре”.
– На подручју Окучана и Старе Градишке вођене су жестоке борбе измеђ припадника ЗНГ-а с једне стране и ТО Крајине и ЈНА с друге стране”.
– Информативна служба РВ ЈНА саопштила је да је један авион ЈНА оборен изнад села Сарваш, десетак километара источно од Осијека, у коме су, према процјенама југословенске војске, биле стациониране јаке хрватске снаге.
– У Загребу су у више наврата огласиле сирене које су обавештавале грађане на опасност од могућих ваздушних удара.
– У борбама за касарну на Кулинама у Шибенику погинуо је поручник бојног брода Зоран Голубовић (1959) из Младенова, опшштина Бачка Паланка. Касарна се налазила три дана под ватром хрватских МУП-оваца и гардиста. Голубовић је погођен снајперским хицем у главу. О томе су свједочиле његове старјешине на сахрани у Карађорђеву, којој је присуствовало више хиљада становника Карађорђева и Младенова, недалеко од Бачке Паланке .
– Љубица Солар, деветнаестогодишња кћи Вјере и Јована Солара, убијена је од стране још увијек непознатог починиоца око 23 сата у стану у средишту Сиска прецизним хицем кроз прозор. Оружје којим је убијена у то су вријеме могли имати само припадници полицијских или војних јединица.
1993.
– Хрватске јединице су се повукле са територија “Медачког џепа”, у близини Госпића, којег су заузеле током офанзиве 9. и 10. септембра исте године. Припадници канадског батаљона УНПРОФОР-а, који су ушли на те територије, извјестили су о незабиљеженим разарањима српских села прије повлачења хрватске војске. “Готово свака кућа је била разорена или спаљена”, саопштено је .
Сутрадан послије обиласка околине Госпића, генерал Жан Кот, командант УНПРОФОР-а, изјавио је “Нисам наишао на трагове живота, људског или животињског, у селима која сам посјетио. Села су потпуно уништена, систематски и намјерно”.
1995.
– У Сремску Митровицу стигла је група од 1.180 избјеглица из РСК, који су више од мјесец дана провели у бази УНПРОФОР-а у Книну.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
