1851 – Рођен Ђорђе Крстић (Стара Кањижа, Аустријско царство, 19. 4. 1851 – Београд, Краљевина Србија, 30. 10. 1907), сликар, сматра се за једног од најзначајнијих сликара српског реализма.
1932 – На предлог Владе Краљевине Југославије, Скупштина усвојила Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима.
1939 – Умро Владимир Ћопић Сењко (Сењ, Аустроугарска, 8.3.1891 – Москва, СССР,19.4.1939), југословенски револуционар и учесник Шпанског грађанског рата.
Рођен је 8. марта 1891. године у Сењу, у породици православног црквењака. Гимназију завршио у родном граду, а право апсолвирао у Загребу. До Првог свјетског рата припадао је правашкој организацији „Млада Хрватска“. Мобилисан у аустроугарску војску, а 1915, заробљен на Карпатима и 1916. године ступа у Српски добровољачки одред, а потом у Српску добровољачку дивизију. Одбио је да положи заклетву српском краљу, па је враћен у заробљеништво.
Један од оснивача Комунистичке партије (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца и члан Централног извршног комитета. На Конгресу уједињења у Београду, 1919, као делегат загребачке социјалдемократске организације изабран је у Централно партијско веће Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). На Другом конгресу Комунистичке партије Југославије у Вуковару поново изабран у Централно партијско веће КПЈ. На изборима за Уставотворну скупштину, у новембру 1920, изабран је за посланика КПЈ за Модрушко-ријечку жупанију.
У Совјетски Савез је емигрирао 1925. године, студирао на Међународној лењинској школи. Од 1930. до 1931. године био је инструктор Коминтерне при Централном комитету Комунистичке партије Чехословачке. Члан Политбироа Централног комитета КПЈ од 1932. до 1936. године, представник КПЈ у Коминтерни 1934. и 1935. године и члан делегације КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне. Почетком 1937. одлази у Шпанију, где је био политички комесар, а потом командант Петнаесте интернационалне бригаде „Линколн“. Имао је чин потпуковника Шпанске републиканске армије.
У новембру 1938. повучен је у Москву, ухапшен и стрељан 19. априла 1939. године. Посмртно рехабилитован одлуком Војног колегијума Врховног суда Совјетског Савеза 10. јуна 1958. године.
1992 – Умро Воја Царић (Машић, Славонија, Краљевина СХС, 14. 3. 1922 – Београд, 19. 4. 1992), песник, прозни писац, уредник и антологичар.
1994 – У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије.
2015 – Умро Илија Радаковић (Јошан, код Удбине, Лика, Краљевина СХС, 6.4.1923 – Крањ, Р. Словенија, 19.4.2015), учесник НОБ-а, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
2004 – Жалбено веће Хашког трибунала укинуло пресуду којом је генерал Војске РС Радислав Крстић проглашен кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради геноцида. Веће је казну Крстићу преиначило са изречених 46 на 35 година затвора.
2006 – Потписан Основни уговор између Ватикана и БиХ.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
