Почетком септембра ове године, по “европском налогу за хапшење” Жупанијског суда у Осијеку, ирска полиција ухапсила је Србина Драгана Ракановића (1967) због наводно почињеног ратног злочина у мају 1991. у бившој Југославији.
Ову информацију 9. септембра 2023. године објавио је ирски лист “Ајриш Дејли Стар” са много детаља о откривању, хапшењу и појављивању пред Високим судом у Даблину, који је овај случај одгодио а Драгана уз јемство пустио да се брани са слободе, те како су га новинари посетили дан пре објаве текста у његовој породичној кући у месту Портлиш, где са породицом живи од најмање 2013. године.
О инкриминисаном догађају ирски лист наводи:
“Петорицу мушкараца оптужиле су хрватске власти због инцидента у Борову Селу, у близини Вуковара у источној Хрватској. Један мушкарац, Милан Маринковић, осуђен је на три и по године затвора 2012. године – али још четворици мушкараца који су наводно суделовали у инциденту није се могло судити јер су били изван земље. Сва петорица су наводно суделовала у премлаћивању двојице хрватских полицајаца које су заробили припадници српских паравојних јединица у тадашњој Југославији.
Инцидент је почео када су четири полицајца у граду угледала југославенску заставу – и покушала је заменити хрватском. То је довело до сукоба с мештанима – при чему су сва четири полицајца рањена. Двојица су побегла аутомобилом, али су друга двојица заробљена. Наводно су потом малтретирани у притвору. Хрватски шефови су следећи дан послали спасилачку екипу – али ти су полицајци упали у заседу.
Дванаест чланова спасилачког тима и један српски паравојни борац погинули су у инциденту – пре него што је југословенска национална полиција интервенисала како би успоставила ред. Инцидент је довео до погоршања односа између Срба и Хрвата – а Југославија се потом распала. Хрватска се тада у крвавом четверогодишњем рату изборила за неовисност”.
Ову информацију из ирског листа у задња три дана преносе и коментаришу и више хрватских медија уносећи и неке детаље супротне објављенима у ирском листу, али се слажу да је овај догађај предходио много чувенијем догађају који се десио истог дана, у којем је погинуло дванаест хрватских “редарственика” и изражавају жаљење што нико није процесуиран и за тај догађај.
Према Веритасовој документацији, Жупанијско државно тужилаштво у Осијеку је у мају 2011. оптужило Драгана Ракановића (1967), Милана Маринковића (1947), Јована Јаковљевића (1955), Миленка Михајловића (1963) и Јовицу Вученовића (1959) да су, као припадници српских паравојних јединица, ноћу 1/2. маја 1991, док су патролирали кроз Борово Село запуцали на полицајце полицијске управе Осијек Звонимира Мековића и Далибора Крижановића, којом приликом су обојица рањени и заробљени а затим и малтретирани.
Један од оптужених, Милан Маринковић, је ухапшен у Борову Селу 11.11.2010. те му је суђено у издвојеном поступку. Пресудом Жупанијског суда у Осијеку од 1. фебруара 2012. осуђен је на три године и 6 месеци затвора, коју казну му је ВС РХ пресудом од 14. маја 2014. преиначио на три године затвора. Остали оптужени су били недоступни хрватским органима гоњења.
Према Веритасовим сазнањима, Драгана Ракановића је за исто дело, по хрватској међународној потерници, ухапсила и српска полиција 26. јула 2016. године приликом слетања на београдски аеродром. Том приликом је био задржан дан и ноћ у екстрадиционом притвору, а затим пуштен уз мере обезбеђења присуства српским органима гоњења, без изручења Хрватској.
А шта се десило у Борову селу 2. маја 1991? Једино је неспорно да се тога дана десио оружани сукоб између припадника хрватске полиције с једне и локалне српске формације потпомогнуте добровољцима из Србије с друге стране. Хрватска за овај догађај користи израз „покољ у Борову Селу”, док Срби користе назив „напад на Борово Село”. Неки теоретичари овај догађај узимају и као почетак рата у Хрватској 1991.
Од почетка ове године, поред поменутог Ракановића, ухапшено је још седам особа српске националности са подручја Хрватске: тројица су ухапшена по хрватским међународним потјерницама ван Хрватске (Југослав Видић у САД, Војислав Бузаковић у Ирској, Миленко Марић у Великој Британији, последња двојица већ и изручени у РХ); двојица приликом уласка из Србије у Хрватску (Чедо Смиљанић и Љубодраг Стевановић) и двојица из Барање који су у селу Дарда живјели и прије и у току и послије рата (Милан Рајшић и Радослав Кошевић).
На основу међународних потерница расписаних од хрватских правосудних органа, широм света је до сада, по „Веритасвој” евиденцији, ухапшено најмање 189 Срба, од којих су 74 екстрадирана у Хрватску. Од екстрадираних против 30-орице поступак је обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору, док су остали правоснажно осуђени или су им поступци још у току.
Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дела ратних злочина налази 33 особе српске националности, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
У Београду и Бањалуци, 19.09.2023.
П Р Е Д С Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
