1990.
* Скупштина општине Костајнице донијела је Одлуку о оснивању Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике.
* У Београду је основан Савез комуниста Покрет за Југославију, чији су чланови били углавном пензионисани и активни “официри” ЈНА.
1991.
* Скупштина САО Крајине на сједници у Книну у својству уставотворне скупштине, прогласила је Крајину Републиком, донијела је Устав и за њеног првог предсједника, до првих општих избора након рата, једногласно изабрала др. Милана Бабића. Према Уставу, грб крајишке Републике је у облику бијелог двоглавог орла у узлетању, са штитом у средини са четири оцила и натписом Крајина. Застава је српска тробојка, а химна “Боже правде”. Нова држава заузима подручје око 12.000 квадратних километара са приближно 300.000 становника у 18. општина: Бенковац, Двор на Уни, Доњи Лапац, Глина, Грачац, Книн, Кореница, Костајница, Карловац, Окучани, Петриња, Пакрац, Војнић, Вргинмост, Слуњ, Сисак, Цапраг и Обровац. Границе нове државе се протежу од ријеке Купе до Јадранског мора.
* Велика Народна Скупштина Српске Области Славоније, Барање и Западног Срема на свом засједању у Белом Манстиру, донијела је одлуку о уласку у састав Републике Српске Крајине.
* Скупштина Србије одбила је бриселску декларацију о признању суверенитета свим републикама СФРЈ које то желе.
* Влада Хрватске донијела је одлуку о утврђивању хрватског динара као средства плаћања на територији Хрватске. Замјена динара СФРЈ за хрватски динар обавља се у доносу 1:1.
* У Загребу је обиљежена двадесетогодишњица Хрватског пролећа –Маспока.
* Исланд је прва држава која је признала Хрватску.
* Коњух Анкицу (1924) из Петриње, бившу заточеницу логора Јасеновац, су припадници ХВ живу спалили на кућном прагу.
* Шурлаковић Илију (1904) из Пакраца, припадници ЗНГ-а убили су у његовој кући.
* Лалош Илија (1939) пензионисани начелник СУП-а Нова Градишка, убијен је у подруму свога стана. Убили су га припадници 108.бригаде ЗНГ-а
* Ноћу 18 на 19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и специјалци из групе “Свилени”, извршили су пјешадијски напад на српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке, смјештено на јужним обронцима Псуња, којег је бранило укупно око стотинак бранилаца. Припадници ЗНГ-а су искористили чињеницу да су мјештани и браниоци славили св. Николу што им је олакшало напад. Убијено је најмање 55 људи, међу којима 31 цивил. Неки од страдалих су: Бакић Зора (1946), Борбељ Антал (1938), Циндрић Предраг (1968), Ћирковић Јовам (1966), Милосављевић Тихомир (1971), Мандић Госпава (1951), Милачић Жарко (1968), Миланковић Анка (1904), Митић Зоран (1960), Савановић Јово (1929), Тубић Миленко (1930).Тубић Млађенка (1930), Брђанин Бранко (1954), Милосављевић Драган (1968), Миковић Милорад (1953), Миланковић Глигорије (1932), Милетић Бранко (1960), Панић Светомир (1960), Стојчевић Милан (1961), Милановић Драгомир (1967)…
1992.
* Копредсједник Мировне конференције о Југославије, Сајрус Венс, разговарао је у Вашингтону са спољнополитичким савјетницима новоизабраног предсједника САД-а, Била Клинтона.
* У борбама за коридор са ХВО и АБиХ код Орашја и Брчког страдали су Заилац Божо (1948) из Дарувара, Јовановић Давор (1974), из Пакраца, Пољак Никола (1951) из Војнића, Маричић Томислав (1968) из Грачаца, Тепавац Раде (1957) из Слуња, Тепавац Милован (1964) из Слуња и Удовичић Горан (1971) из Новске.
1995.
* На конференцији за штампу предсједник Црне Горе, Момир Булатовић, је, говорећи о значају Дејтонског споразума, рекао да би да мир није постигнут “РС била војно поражена (пад Бања Луке није спријечен војничком снагом, већ дипломатским средствима, СРЈ би била преплављена избјеглицама, у Сремско-барањској области, а вјероватно и око Превлаке би неминовно дошло до сукоба између СРЈ и Хрватске”. Говорећи о Превлаци Булатовић је рекао да је споразум о нормализацији односа са Хрватском стављен “у стање мировања” јер Хрватска не показује довољно спремности са испуни преузете обавезе.
Veritas.info
Povezani tekstovi
