ПОШТОВАНИ ЗЕМЉАЧЕ И ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ, ГОЈКО!
КАД МЕ ЈЕ У ПОНЕДЈЕЉАК ПРЕДВЕЧЕ НАЗВАЛА ТВОЈА СЕСТРА ВИДОСАВА И ПЛАЧУЋИ УПИТАЛА ЈЕ ЛИ ИСТИНА ДА СИ УМРО? МА ЈОК, КАЖЕМ ЈОЈ. НЕ МОЖЕ ГОЈКО УМРИЈЕТИ! У СУБОТУ СМО ПРИЧАЛИ ТЕЛЕФОНОМ. БИО ЈЕ У ВЕСЕЛОМ ДРУШТВУ СА САШОМ И БРАЦОМ. ТАМО У ОВЧИ, БОРЧИ КОД БРАЋЕ МАТИЋА. ЗЕЗАЛИ СМО СЕ НАЈМАЊЕ ПОЛА САТА. У ШАЛИ СМО МУ ПРИГОВАРАЛИ ДА ЈЕ НАШУ ЗАЈЕДНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ ОД ПРИЈЕ ДВАДЕСЕТАК ДАНА ИЗ РЕСТОРАНА “ТЕАТРОТЕКА” СТАВИО НА ФЕЈСБУК АЛИ ЈЕ ПРЕДХОДНО СЕБЕ ИЗБРИСАО ЈЕР СЕ ПЛАШИО ДА БИ ЗБОГ МЕНЕ ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ХРВАТСКУ МОГАО ИМАТИ ПРОБЛЕМА. ГОВОРИО ЈЕ “НИЈЕ ИСТИНА, НЕ ПЛАШИМ СЕ НИКОГА И НИЧЕГА И САДА ЋУ ЈЕ ПОНОВО СТАВИТИ”! ИАКО ФИЗИЧКИ НИСАМ БИО С ЊИМА, СМИЈАЛИ СМО СЕ И ЗЕЗАЛИ КАО И МНОГО ПУТА РАНИЈЕ.
ПОШТО ЈЕ ВИДА И ДАЉЕ ПЛАКАЛА, НАЗВАО САМ БРАЦУ МАТИЋА, НАДАЈУЋИ СЕ ДА ЋЕ РЕЋИ ДА ЈЕ И ВИЈЕСТ О ТВОЈОЈ СМРТИ ЈОШ ЈЕДНА ШАЛА. НАЖАЛОСТ, НИЈЕ БИЛА. ПОТВРДИО МИ ЈЕ ДА СИ СТВАРНО ПРЕМИНУО У КУЋИ У КОЈОЈ СИ ЗАДЊИХ НЕКОЛИКО ГОДИНА САМ ЖИВИО. ИЗГЛЕДА, ГОВОРИ МИ БРАЦО, ДА ЈЕ У ПИТАЊУ СРЧАНИ УДАР.
КАД САМ РАЗГОВОР СА БРАЦОМ ПРЕНИО ВИДИ, КРИКНУЛА ЈЕ: “И МОЈЕ ЋЕ СРЦЕ ПУКНУТИ. У ТРИ МЈЕСЕЦА ИЗГУБИХ ОБА БРАТА, НЕДАВНО СРЕТКА А САД И ГОЈКА”. У ЗАДЊИХ ГОДИНУ ДАНА СЕДАМ ИЗ НАШЕ УЖЕ И ШИРЕ ПОРОДИЦЕ УМРИЈЕШЕ”.
ГЛАС О ТВОМ ИЗНЕНАДНОМ И ПРЕРАНОМ ОДЛАСКУ ШИРИО СЕ ПО ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ БРЗИНОМ СИГНАЛА НА МОБИЛНИМ ТЕЛЕФОНИМА. СТИГАО ЈЕ И ДО ТВОЈИХ СИНОВА БРАНКА И НИКОЛЕ У ДАЛЕКУ КАНАДУ. ЈАВЉАЛИ СУ СЕ БЕНКОВЧАНИ И ИЗ АУСТРАЛИЈЕ И АМЕРИКЕ И РАЗНИХ ДРУГИХ ЗЕМАЉА. КОД СВИХ НЕВЈЕРИЦА. А КАД ПРИХВАТЕ ЧИЊЕНИЦУ ДА СИ СТВАРНО НАПУСТИО ОВОЗЕМАЊСКИ СВИЈЕТ, ПОЧНУ ХВАЛИТИ ТВОЈУ ДОБРОТУ, ДРУГАРСТВО, ЧОЈСТВО. И НИЈЕ ТО БИЛА УСПУТНА ФРАЗА “О МРТВИМА СВЕ НАЈЉЕПШЕ”. ИСКРЕНО СУ ИСТИЦАЛИ ТВОЈЕ МНОГЕ ВРЛИНЕ.
ВИ ЗАГРАЂАНИ И МИ РАШТЕВИЋАНИ ИМАМО ДОСТА ЗАЈЕДНИЧКОГ. ИМАЛИ СМО И ЗАЈЕДНИЧКУ ШКОЛУ ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА. ЗНАО СИ ДА САМ ЈА ГЕНЕРАЦИЈА ТВОГА БРАТА СРЕТКА. О ТОМЕ СМО ВИШЕ ПУТА ПРИЧАЛИ. НАЈВИШЕ БРАКОВА ЈЕ СКЛАПАНО ИЗМЕЂУ МЈЕШТАНА НАША ДВА СЕЛА.
И МОЈА ПРАБАБА И СТРИНА СУ БИЛЕ ЗАГРАЂАНКЕ И ОБЕ ИЗ БРАТСВА ИВАНЕЖА. СТРИНА ДАРА ЈЕ ИЗ ТВОЈЕ ПОРОДИЦЕ, СТРИЧЕВКА ТВОГ ОЦА. ПОДВОРНИЦЕ СУ НАМ ДОПИРАЛЕ ДО НАДИНСКОГ БЛАТА, У ЧИЈИМ ВИНОГРАДИМА СУ РАДИЛИ И ВАШИ И НАШИ. ЈЕДИНО СЕ НИСМО МОГЛИ СЛОЖИТИ ЧИЈЕ ВИНО ЈЕ БИЛО БОЉЕ. ТИ СИ ХВАЛИО НАШЕ А ЈА ВАШЕ.
ИНТЕНЗИВНО ТЕ ПАМТИМ ИЗ БЕНКОВАЧКИХ ДАНА. ТИ СИ БИО ПРОФЕСОР У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ А ЈА СУДИЈА НА ОПШТИНСКОМ СУДУ. ВИШЕ ПУТА СИ ДОВОДИО СВОЈЕ УЧЕНИКЕ У МОЈУ СУДНИЦУ ДА ПРАТЕ СУДСКЕ РАСПРАВЕ. ПРИЛИКОМ СВАКОГ НАШЕГ СУСРЕТА ПРИСЈЕЋАО СИ СЕ ТИХ СУЂЕЊА. ПАМТИО СИ ИХ БОЉЕ ОД МЕНЕ. ГОВОРИО СИ ДА НИЈЕ ЛАКО БИТИ НИ ПРОФЕСОР А КАМОЛИ СУДИЈА У МАЛИМ МЈЕСТИМА КАО ШТО ЈЕ НЕКАД БИО НАШ БЕНКОВАЦ, ГДЈЕ СМО СЕ СВИ ПОЗНАВАЛИ И ГДЈЕ НИСИ МОГАО ГЛУМТИ НЕШТО ШТО НИСИ.
У ТОМ БЕНКОВЦУ СМО И ГИМНАЗИЈУ ЗАВРШИЛИ. МЕНЕ ЈЕ ПУТ ОДВЕО У ЗАГРЕБ НА СТУДИЈ ПРАВА, А ТЕБЕ У СУБОТИЦУ НА СТУДИЈ ЕКОНОМОЈЕ. НАКОН ЗАВРШЕНИХ ФАКУЛТЕТА, ОБОЈИЦА СМО СЕ ВРАТИЛИ У СВОЈ КРАЈ. ДА БУДЕМО ШТО БЛИЖЕ МАСЛИЊАЦИМА, ВИНОГРАДИМА И ГРОБОВИМА ПРЕДАКА.
У БЕНКОВЦУ СИ КАО МОМАК СТАНОВАО КОД МОГ УЈАКА НИКОЛЕ БЕГИЋА, ВЕСЕЛОГ И ДРУЖЕЉУБИВОГ ЧОВЈЕКА, ЧИЈА КУЋА ЈЕ УВИЈЕК БИЛА ПУНА ОМЛАДИНЕ, ГДЈЕ СЕ ЧЕСТО ИГРАЛО И ПЈЕВАЛО ДО ЗОРЕ. БЕГИЋИ СУ ТЕ ДОЖИВЉАВАЛИ КАО ЧЛАНА ПОРОДИЦЕ А НЕ КАО ПОДСТАНАРА. НАШЕГ БЕГИЋА И ЊЕГОВУ МАРУ, ХРВАТСКА “ОЛУЈА”, КАО И МНОГЕ ДРУГЕ МЈЕШТАНЕ БЕНКОВЦА И НАШИХ СЕЛА, ОДУВА СВЕ ДО АУСТРАЛИЈЕ, ГДЈЕ ПОМРИЈЕШЕ И КОСТИ ОСТАВИШЕ.
ПРОФЕСУРУ СИ ЗАМЈЕНИО КОМЕРЦИЈАЛОМ У ПРОИЗВОДНОИ ПОГОНУ ”МАЛИ ОКОВИ” У СКЛОПУ ИСТОГ СРЕДЊОШКЛОСКОГ ЦЕНТРА. И ДАНАС СЕ ПРИЧА О РЕЗУЛТАТИМА ТЕ МАЛЕ ФИРМЕ, А ЈОШ ВИШЕ О ТВОЈИМ ОРИГИНАЛНИМ ШАЛАМА НА РАЧУН НЕКИХ УСИЈАНИХ ДИРЕКТОРСКИХ ГЛАВА.
У РАТНА ВРЕМЕНА ПРЕШАО СИ У БЕНКОВАЧКУ ФАБРИКУ ОБУЋЕ “АСЕРИЈА”, У КОЈОЈ ЈЕ РАДИЛО ОКО 800 РАДНИКА. ЛИЈЕПО О ТЕБИ ПРИЧАЈУ И РАДНИЦИ И РУКОВОДИОЦИ. ЈЕДАН ОД ЊИХ ЂУРО ЋАЛИЋ, КОЈИ ЈЕ ТАКОЂЕ ОДСЕЛИО У АУСТРАЛИЈУ, С КОЈИМ СМО У JUNU ОВЕ ГОДИНЕ У “ТЕАТРОТЕЦИ” БИЛИ НА ТРДИЦИОНАЛНОМ ДРУЖЕЊУ БЕНКОВЧАНА. ЗАМОЛИО МЕ ДА ТИ У ЊЕГОВО И ИМЕ МНОГИХ АУСТРАЛСКИХ БЕНКОВЧАНА ДОНЕСЕМ ВЈЕНАЦ. ИСПУНИО САМ МУ ЖЕЉУ.
У ТА СРЕТНА ПРЕДРАТНА БЕНКОВАЧКА ВРЕМЕНА ОЖЕНИО СИ ДЈЕВОЈКУ ИЗ СВОЈЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, НЕВЕНКУ РАЈИЋ, ИЗ БЕНКОВАЧКОГ СЕЛА И СА ЊОМ У ДВИЈЕ ГОДИНЕ ИЗРОДИО ДВА СИНА, БРАНКА И НИКОЛУ.
У АВГУСТУ 1995, У СТРАХУ ОД БЛИСКИХ СУСРЕТА СА НЕПРИЈАТЕЉЕМ, СА ПОРОДИЦОМ СИ, КАО И МНОГИ КРАЈИШНИЦИ, НАПУСТИО И ЗАГРАД И БЕНКОВАЦ И РАВНЕ КОТАРЕ И ДАЛМАЦИЈУ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КРАЈИНУ И ГРОБОВЕ ДЈЕДА НИКОЛЕ И ОЦА БРАНКА И СТИГАО У СРБИЈУ. У ИСТО ВРИЈЕМЕ У СРБИЈУ ЈЕ СТИГАО И ОСТАТАК ТВОЈЕ ПОРОДИЦЕ: МАЈКА МАРИЈА, БРАТ СРЕТКО И СЕСТРА ДЕСАНКА СА СВОЈИМ ПОРОДИЦАМА, ДОК СУ ВАС У СРБИЈИ САЧЕКАЛИ БРАТ АНДРИЈА И СЕСТРА ВИДОСАВА, ТЕ СТРИЧЕВИ МИЛЕНКО И СИМО СА СВОЈИМ ПОРОДИЦАМА.
ИЗБЈЕГЛИЧКИ ЖИВОТ ЈЕ БИЛА БОРБА ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ. НАЖАЛОСТ, МНОГИ ИЗ ТВОЈЕ ПОРОДИЦЕ НЕ ПРЕЖИВЈЕШЕ ТУ БОРБУ. 2007. УМИРЕ ТИ МАЈКА МАРИЈА, 2020. СУПРУГА НЕВЕНКА, 2021. БРАТ АНДРИЈА, ПРОШЛЕ ГОДИНЕ БРАЋА ОД СТРИЦА СИМО И ЉУБО И СИМИН УНУК ДАНИЛО, А ОВЕ ГОДИНЕ И БРАТ СРЕТКО.
У ПОНЕДЈЕЉАК, 18. АВГУСТА 2025. ИСТОГ ДАНА КАД И ТИ У АУСТРАЛИЈИ ПРЕМИНУ И ТВОЈ БЛИСКИ РОЂАК МИЛЕНКО ИВАНЕЖА, КОЈЕГ ЈУЧЕ САХРАНИШЕ ТАМО ГДЈЕ И УМРИЈЕШЕ. ПРЕВИШЕ СМРТИ У КРАТКОМ ВРЕМЕНУ ЗА ЈЕДНУ ПОРОДИЦУ!
ОВДЈЕ НА ЛЕШЋУ ЧЕКАЈУ ТЕ И МАЈКА МАРИЈА И СУПРУГА НЕВЕНКА И БРАТ АНДРИЈА И СТРИЧЕВИ СИМО И МИЛЕНКО И БРАЋА ОД СТРИЧЕВА СИМО И ЉУБО И СИМИН УНУК ДАНИЛО. БРАТ СРЕТКО ТИ ЈЕ САХРАЊЕН У БЕЧМЕНУ. НИ ТО НИЈЕ ДАЛЕКО.
ОД НАЈУЖЕ ПОРОДИЦЕ ЈЕДИНО СУ ТИ ДЈЕД НИКОЛА И ОТАЦ БРАНКО ПОДАЛЕКО, У БИЉАНИМА ГОРЊИМ, КОД ЦРКВЕ СВ. ЂОРЂА, САГРАЂЕНЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 16. ВИЈЕКА. САДА ЈЕ ТО ДРУГА ДРЖАВА. ЧУО САМ ДА СИ ПЛАНИРАО ДА ИМ ОБНОВИШ ГРОБНИЦУ И ДА ПОРЕД ЊИХОВИХ ИМЕНА УПИШЕШ И ИМЕ СТРИЦА ЉУБЕ КОЈИ НЕСТАДЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ У
ЗАВРШНИМ БИТКАМА НА КАТАРИНИ И ЧИЈЕ КОСТИ НИКАД НЕ ПРОНАЂОСТЕ. АЛИ ИЗНЕНАДНА И ПРЕРАНА СМРТ ОСУЈЕТИЛА ТИ ЈЕ И ОВАЈ ПЛАН.
ТВОЈИМ СИНОВИМА БРАНКУ И НИКОЛИ, КОЈИ ДОБИШЕ ИМЕНА ПО ТВОМ ОЦУ И ДЈЕДУ, И СЕСТРАМА ДЕСАНКИ И ВИДОСАВИ НЕ МОГУ ГОВОРИТИ КАКАВ СИ ИМ БИО ОТАЦ И БРАТ, ОНИ ТО НАЈБОЉЕ ЗНАЈУ. АЛИ ИМ ИЗ ЛИЧНОГ ИСКУСТВА МОГУ ПОСВЈЕДОЧИТИ ДА ИМ ЈЕ ОТАЦ И БРАТ ГОЈКО ИВАНЕЖА, СИН БРАНКА, РОЂЕНОГ 1954, ИЗ СЕЛА ЗАГРАДА, ОПШТИНА БЕНКОВАЦ, БИО ДОБРИЧИНА И БОЕМ, ПОУЗДАН ПРИЈАТЕЉ И ОМИЉЕН У СВАКОМ ДРУШТВУ.
ВИ СТЕ ИЗГУБИЛИ ОЦА И БРАТА А ЈА САМ, КАО И МНОГИ КОЈИ ГА ДАНАС ИСПРАЋАЈУ, ИЗГУБИО ЈЕДИНСТВЕНОГ И НЕОБИЧНОГ ДРУГАРА КОЈИ МЕ НЕДЈЕЉНО БАРЕМ ЈЕДНОМ ЗВАО, НАЈЧЕШЋЕ ИЗ НЕКЕ КАФАНЕ, И ДРУШТВУ У КОЈЕМ ГОД БИО, НАГЛАС, ДА СВИ ЧУЈУ, СТРАСТВЕНО ПРИЧАО О ЗАГРАДУ И РАШТЕВИЋУ, БУРИ, ПРШУТУ, ВИНУ И НАШИМ ДЈЕДОВИМА И ОЧЕВИМА, КОЈИ СУ НАМ У АМАНЕТ ОСТАВИЛИ ВРИЈЕДНОСТИ КАО ШТО СУ ЧОЈСТВО И ЈУНАШТВО.
ДРАГИ И ПОШТОВАНИ ЗЕМЉАЧЕ И ПРИЈАТЕЉУ ГОЈКО, НЕКА ТИ БОГ ДУШУ ПРОСТИ И НЕКА ТИ ЈЕ ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!
У БЕОГРАДУ, 23. АВГУСТА 2025.
САВО ШТРБАЦ
Веритас.инфо
